Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Nebojša Avlijaš, advokat iz ..., protiv tuženih Privrednog društva „BB“ DOO iz ..., VV iz ..., čiji je punomoćnik Đuro Čepić, advokat iz ... i Republike Srbije – Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 br.73/15 od 17.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 br.73/15 od 17.03.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 br.73/15 od 17.03.2016. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba drugotuženog VV iz ..., izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 br. 79/16 od 06.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 88/11 od 10.03.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi su obavezani da tužilji solidarno isplate iznos od 150.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, sa zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati, počev od 10.03.2015. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev za razliku preko dosuđenog a do traženog iznosa od 3.000.000,00 dinara, odnosno za iznos od još 2.850.000,00 dinara, sa zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od presuđenja pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 174.300,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž3 br.73/15 od 17.03.2016. godine, preinačio presudu Višeg suda u Beogradu P3 broj 88/11 od 10.03.2015. godine u delu stava prvog izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se drugo i treće tuženi solidarno obavežu da sa prvotuženim na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda tužilji isplate iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2015. godine pa do konačne isplate. Preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je tužilja obavezana da na ime trošova prvostepenog i drugostepenog postupka drugotuženom isplati iznos od 204.750,00 dinara, a trećetuženoj iznos od 16.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje s pozivom na član 395. Zakona o parničnom postupku radi ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Beogradu rešenjem R3 br. 79/16 od 06.10.2016. godine, predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj na osnovu člana 395. ZPP, protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 br. 73/15 od 17.03.2016. godine.

Protiv drugostepenog rešenja kojim je predloženo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, drugotuženi je izjavio blagovremenu žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka o pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Članom 395. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona kada je po oceni Apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 395. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da nije odstupljeno od sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda u primeni članova 37, 79, 80. Zakona o javnom informisanju. U pobijanoj drugostepenoj presudi izražen je pravni stav da drugotužena i trećetužena ne odgovaraju solidarno sa prvotuženim za naknadu nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, jer informacija objavljena u dnevnom listu „VV“ nije takva čija bi se sadržina po odredbama Zakona o javnom informisanju mogla smatrati zabranjenom, a istinitost informacije, i njena formulacija u spornom tekstu na jasan način i verno interpretira sadržinu zahteva Višeg tužilaštva u Beogradu u delu koji se odnosi na tužilju, zbog čega je zahtev tužilje odbijen u odnosu na ove tužene, a što je u skladu sa praksom Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela dana 14.10.2010. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela pravnosnažne presude od 150.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Ispitujući dozvoljenost žalbe protiv drugostepenog rešenja kojim se predlaže odlučivanje o reviziji tužilje, na osnovu člana 395. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija drugotuženog nije dozvoljena.

Imajući u vidu da odredbama člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), kao i odredbama glave 28 ZPP koje se odnose na vanredne pravne lekove, nije predviđena mogućnost izjavljivanja žalbe protiv rešenja Apelacionog suda o dopuštenosti, odnosno nedopuštenosti revizije u smislu člana 395. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija drugotuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu kojim se predlaže odlučivanje o reviziji tužilje po članu 395. ZPP nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić