.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4399/2021
02.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ svi iz ... i EE iz ..., čiji je punomoćnik Milan Karać advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, kojeg zastupa Gradsko pravobranilaštvo, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 208/21 od 18.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 208/21 od 18.02.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 208/21 od 18.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 2546/18 od 02.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tuženog za prekid postupka. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocima tržišnu vrednost dela parcele ... upisane u list nepokretnosti ... KO ..., i to tužiocu AA u iznosu od 1.387.958,53 dinara, tužilji BB u iznosu od 596.448,00 dinara, tužilji VV u iznosu od 587.496,72 dinara, tužilji GG u iznosu od 549.922,00 dinara, tužiocu DD u iznosu od 596.448,00 dinara, tužilji ĐĐ u iznosu od 676.209,24 dinara i tužiocu EE u iznosu od 303.513,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.12.2020. godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocima parnične troškove u ukupnom iznosu od 575.941,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom petim izreke, tužilac AA je odbijen sa viškom tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 1.387.958,53 dinara do traženog iznosa od 3.331.353,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 208/21 od 18.02.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i delimično odbijena, a presuda Višeg suda u Novom Sadu P 2546/18 od 02.12.2020. godine u delu odluke o troškovima postupka preinačena tako što je obaveza tuženog da naknadi tužiocima troškove postupka snižena na iznos od 503.941,00 dinar (sa iznosa od 575.941,00 dinar), dok je u preostalom pobijanom, usvajajućem a nepreinačenom delu presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac AA je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1 ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovom sporu odlučivano je o zahtevu tužilaca za isplatu naknade za oduzeto pravo susvojine na zemljištu koje je, bez postupka eksproprijacije sprovedenog u skladu sa Zakonom, postalo dobro u opštoj upotrebi – ulica (tzv. faktička eksproprijacija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nisu ispunjeni uslovi propsani članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Odlučujući o revizijama tuženog izjavljenim u istim i bitno istovetnim činjenično – pravnim sporovima, ovaj sud je izrazio jasne stavove o pravu vlasnika na naknadu, njenoj visini i obvezniku plaćanja u slučaju kada je zemljište planskim aktom predviđeno za javnu površinu – ulicu i toj nameni privedeno faktički, bez sprovedenog postupka eksproprijacije. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od tako ustanovljene sudske prakse, zbog čega nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse, a ni iz drugih zakonskih razloga – razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili tumačenja prava.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Prema toj odredbi, revizija nije dozvoljena u imovisnkopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovom slučaju, tužioci obrazuju procesnu zajednicu običnih aktivnih suparničara i prema članu 209. ZPP svaki od njih smatra se samostalnom strankom, tako da njegove radnje ili propuštanje ne koriste niti štete drugim suparničarima. Zato se kod običnog suparničarstva dozvoljenost revizije ceni prema vrednosti svakog pojedinog zahteva – prema visini potraživanja svakog od tužilaca. Tako određena vrednost predmeta spora je očigledno niža od vrednosti relevantne za dozvoljenost revizije propisana članom 403. stav 3. ZPP, zbog čega je primenom člana 413. istog Zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
