Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br.72/11...87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca se ukazuje na povrede postupka zbog kojih se ona ne može da izjavi, u smislu odredbe člana 407. stav 1. istog Zakona.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužiočeva majka, sada pok. GG, biv. iz ..., bila je vlasnik nepokretnosti – stana u ..., u Ul. ... br. ..., ukupne površine 63 m2, koja se nalazi na k.p. br. ... KO ... – ... . Taj stan je prodala DD iz ..., na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je sa njim zaključila dana 19.04.2011. godine, a koji je overen pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov .../... . Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P 2624/12 od 12.12.2012. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kao pravnog sledbenika, sada pok. GG, biv. iz ..., pa je prema tuženom DD iz ..., utvrđeno da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između sada pok. GG, biv. iz ..., u svojstvu prodavca i tuženog DD iz ..., u svojstvu kupca, dana 19.04.2011. godine, a overen pred tim sudom pod br. Ov .../..., bez pravne važnosti, što je tuženi dužan da prizna. Godinu dana pre donošenja te presude, između tuženih je zaključen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, dana 28.12.2011. godine, overen pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov I .../... dana 28.12.2011. godine, a koji za predmet ima gore navedeni stan. Radi kupovine predmetnog stana, tuženi BB je podigao kredit kod banke ''...'', pa je tuženom VV, kao prodavcu, isplatio u celosti kupoprodajnu cenu, upisao se kao vlasnik stana u javnim knjigama, ušao u posed istog i sada ga koristi. Tuženi VV je predmetni stan kupio na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključio sa prodavcem ĐĐ iz ..., dana 08.07.2011. godine, a taj ugovor overen je pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov I .../... dana 08.07.2011. godine. Prodavcu, ĐĐ, predmetni stan poklonio je njen otac, EE, na osnovu ugovora o poklonu nepokretnosti koji je zaključen dana 15.06.2011. godine i overen pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov I .../... od 15.06.2011. godine. Poklonodavac, EE je prethodno predmetni stan kupio od DD iz ..., na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog dana 16.05.2011. godine i overenog pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov I .../... od 16.05.2011. godine. Na osnovu uverenja Službe za katastar nepokretnosti Niš od 08.09.2014. godine, sledi da se do 2011.godine, stan br. ... u zgradi br. ... u Ul. ... vodio kao poslovno udruženje ''Gimoba''. Potom je 2011.godine, upisan EE, kao vlasnik premetnog stana, potom ĐĐ, po dokumentu Ov I .../..., zatim VV, po dokumentu Ov br. .../... i BB, po osnovu ugovora Ov I .../.... Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ov .../... od 20.09.2013. godine, tužilac je oglašen za naslednika svoje majke, pok. GG, na stanu u ..., u Ul. ... br. ... na ... spratu, površine 63,50 m2, sa pripadajućim delom podruma. Tužilac tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji zaključenog između tuženih zasniva na činjenici da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P 2624/12 od 12.12.2012. godine, usvojen njegov tužbeni zahtev, kao pravnog sledbenika pok. GG, biv. iz ... i prema tuženom DD iz ..., utvrđeno da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između sada pok. GG, u svojstvu prodavca i tuženog DD iz ... u svojstvu kupca, dana 19.04.2011. godine, a overen pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov .../..., bez pravne važnosti. Tuženi BB je, u svojstvu kupca, predmetni stan kupio od tuženog VV, posredstvom Agencije za promet nepokretnosti, tako što je prodavcu isplatio celokupnu kupoprodajnu cenu, u koju svrhu je podigao stambeni kredit i uselio se u predmetni stan. Prodavac VV je u javnim knjigama upisan kao vlasnik predmetnog stana koji je kupio, takođe, posredstvom Agencije za promet nepokretnosti od ĐĐ, tako što je prodavcu isplatio kupoprodajnu cenu, u stan se uselio, okrečio ga i ofarbao stolariju. Tuženi VV je od kupca, tuženog BB saznao da je ''stan u sporu'' nakon što je tuženom BB prva komšinica rekla da je stan više puta bio prodavan, a tužilac je protiv tuženog BB sudu podneo tužbu za iseljenje iz predmetnog stana.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, zaključenog između tuženih, neosnovan.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

U smislu odredbe člana 20. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Na osnovu pravnog posla, pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javne knjige ili na drugi odgovarajući način određen zakonom, jer je tako propisano odredbom člana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Načela javnosti i pouzdanosti propisana su u odredbi člana 62. stav 1. i 63. Zakona o državnom premeru i katastru (''Službeni glasnik RS'' br.72/2009...9/2020), tako što su podaci katastra javni i svako može tražiti da izvrši uvid u te podatke, pod uslovima određenim tim Zakonom. Niko se ne može pozvati da mu podaci upisani u katastar nepokretnosti nisu bili ili nisu mogli biti poznati, niti to može dokazivati, a podaci o nepokretnosti upisani u katastar su istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog toga. Treća lica koja su se pouzdala u tačnost podataka upisanih u katastar nepokretnosti ne mogu trpeti štetne posledice zbog toga.

U ovom slučaju, oba tužena su savesna lica koja su se pouzdala u tačnost upisa u javne knjige pri pribavljanju predmetnog stana od svojih pravnih prethodnika čije je pravo vlasništva bilo upisano u katastar nepokretnosti. Ovo posebno kada se ima u vidu da je predmetni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen godinu dana pre nego što je doneta presuda Osnovnog suda u Nišu P 2624/12 od 12.12.2012. godine, na kojoj tužilac zasniva svoj tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora.

Neosnovani su navodi revizije o tome da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer u situaciji u kojoj postoji višestruki promet nepokretnosti, što je ovde slučaj, utvrđenjem ništavosti prvog ugovora o prometu nepokretnosti, po mišljenju revidenta, posledično su ništavi i svi sledeći ugovori o prometu te iste nepokretnosti. Suprotno tome, prodaja tuđe stvari je moguća uz uslov da prodavac obezbedi predaju stvari i prenos svojine na njoj, što je ovde slučaj. Tuženi VV je kao vlasnik predmetnog stana, čije je pravo vlasništva bilo upisano u katastar nepokretnosti taj stan prodao tuženom BB, preneo svojinu na tom stanu na kupca od koga je primio iznos kupoprodajne cene na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključen u svemu na način propisan odredbom člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti (''Službeni glasnik RS'' br. 42/98 i 111/2009), važećeg u vreme zaključenja tog ugovora. To znači da je predmetni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, zakonit pravni posao.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić