U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i maloletnog BB iz ..., koga zastupa zakonski zastupnik AA, čiji je punomoćnik Ilija Đurđević advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Ćorda advokat iz ..., radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava i izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 702/24 od 05.12.2024. godine, na sednici održanoj 03.04.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 702/24 od 05.12.2024. godine.

Svaka stranka snosi svoje troškove postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 106/24 od 11.09.2024. godine, stavom prvim izreke, maloletni sin parničnih stranaka je poveren ocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, na čijoj je adresi prebivališta određeno njegovo prebivalište (stavo drugi izreke). Stavom trećim izreke, uređeno je održavanje ličnih odnosa tužene sa sinom, koji će kod nje boraviti svakog drugog vikenda od subote u 10.00 časova do nedelje u 19.00 časova; verske i državne praznike i svoj rođendan naizmenično (jedne godine kod tužene, a sledeće kod tužioca), kao i dan majčinog rođendana, tako što će ga tužena preuzimati na prvi dan praznika u 10,00 časova ujutro i vraćati ga poslednjeg dana praznika u 19.00 časova, bez remećenja dnevnog ritma deteta i obaveza koje ima. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da doprinosi izdržavanju maloletnog sina iznosom od 10.000,00 dinara mesečno od podnošenja tužbe dok postoje zakonski uslovi, s tim što će dospele rate uplatiti odjednom, čime je u celosti izmenjena presuda Osnovnog suda u Vršcu P2 347/23 od 05.12.2023. godine dok je u preostalom delu, preko dosuđenog a do traženog iznosa od 15.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen (stavom petim izreke). Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 367.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 702/24 od 05.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je žalba tužene izjavljena protiv petog stava izreke prvostepene presude kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu šestom izreke tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvog stava izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su dali odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13 US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) čije se odredbe primenjuju u ovom slučaju na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su od 2018. do marta 2022. godine živeli u vanbračnoj zajednici u kući roditelja tužioca, tokom koje je rođen njihov sin ...2020. godine. Tužena je u martu 2022. godine napustila zajedničko domaćinstvo, sin je ostao sa ocem, a roditelji su se sporazumeli da zajednički vrše roditeljsko, na osnovu čega je doneta presuda Osnovnog suda u Vršcu P2 396/22 od 13.12.2022. godine kojom je prebivalište deteta određeno na adresi majke, otac obavezan da doprinosi izdržavanju deteta sa 5.000,00 dinara mesečno i određeno da će se održavanje ličnih odnosa deteta sa ocem odvijati u skladu sa međusobnim dogovorom roditelja i željama deteta. I nakon toga je sin ostao kod oca, koji se o njemu stara zajedno sa svojom majkom i očuhom. Presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 347/23 od 05.12.2013. godine, dete je povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, prebivalište je određeno na adresi majke, a otac je obavezan da doprinosi izdržavanju deteta sa 10.000,00 dinara mesečno, sa čim se sve otac prethodno saglasio. Uprkos tome, maloletni tužilac najveći deo vremena provodi sa ocem i babom za koje je emotivno vezan i upisan je u vrtić.

Iako ga je tužena dva puta prijavljivala za vršenje nasilja u porodici (prvu prijavu je povukla), tužiocu nisu izrečene mera radi zaštite od nasilja u porodici i oslobođen je optužbe za ovo krivično delo presudom Osnovnog suda u Vršcu u predmetu K 41/24, a trenutno je u toku i postupak u kome je tužena označena kao počinilac nasilja u odnosu na tužioca. Prilikom pretresa stana tužilje 19.04.2024. godine pronađena je supstanca koja je poslata na veštačenje. Prema nalazu i stručnom mišljenju organa starateljstva, tužena je institut zaštite od nasilja u porodici koristila da bi preuzela prevagu u odnosu sa tužiocem, koristeći dete kao instrument, ima promene u mišljenju koje izazivaju interpretativne sklonosti, nije autentično zainteresovana za staranje o detetu, nije sposobna da za dete odezbedi sigurnu i stabilnu sredinu, jer za to nema ni lične kapacitete ni materijalne mogućnosti (suprotno tvrdnjama koje je menjala, nije zaposlena). Za razliku od tužene, tužilac je autentično zainteresovan da se stara o detetu, u čemu ima i pomoć svoje majke, zaposlen je i u stanju da se stara o detetu i pruži mu neophodnu stabilnost, pa je je u najboljem interesu deteta da bude povereno ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema okolnostima konkretnog slučaja i realnim mogućnostima, najbolji interes deteta, koji podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način detetovim emotivnim i razvojnim potrebama je pouzdano utvrđen u sprovedenom sudskom postupku. Pravilne su odluke o vršenju roditeljskog prava, uređenju ličnih odnosa deteta sa tuženom kao roditeljem sa kojim ne živi i o iznosu kojim će tužena doprinositi izdržavanju maloletnog tužioca, jer su prilagođene trenutnom stanju i potrebama deteta, okolnostima u kojima se odvija njegov i život njegovih roditelja i njihovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarade i drugim životnim okolnostima od kojih odluka zavisi.

Sud je cenio navode revizije, pa je našao da su isti neosnovani. U reviziji se ukazuje na pristrasno postupanje organa starateljstva prilikom postupanja u ovom i u ranijim slučajevima procenjivanja odnosa tužene i njene majke, bez iznošenja konkretnih okolnosti koje bi bile od značaja za ovaj predmet a koje navodno nisu pravilno ocenjene. Nisu od uticaja, pa stoga nisu osnovani ni ponovljeni navodi o vršenju nasilja od strane tužioca prema tuženoj. Sudovi su ocenom svih postojećih okolnosti utvrdili najbolji interes deteta imajući u vidu da je otac taj koji blagovremeno i na odgovarajući način zadovoljava dečje potrebe i obezbeđuje mu neophodnu stabilnost i za takvu odluku dali jasne i potpune razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata, zbog čega je doneta odluka kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 414. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji iz stava drugog izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, s obzirom da tužena u tom postupku nije uspela, a da troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković