U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužene, sada pok. VV je kao primalac izdržavanja zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju 17.05.2005. godine sa sestrom GG i suprugom DD kao davaocima izdržavanja, kojim ugovorom nije bila obuhvaćena sporna katastarska parcela. Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u Žabarima od 08.09.2008. godine sada pok. VV oglašen je za naslednika svog oca pok. ĐĐ na spornoj kp .. u listu nepokretnosti .. KO ... . Ostavinskim rešenjem Opštinskog suda u Žabarima od 13.11.2009. godine, za naslednika pok. VV, koji je preminuo ...2008. godine, na zaostavštini koju je činila samo sporna parcela, oglašena je ćerka ostavioca, ovde tužena, jer je njegova supruga preminula pre pokretanja ostavinskog postupka, a ostala imovina ostavioca je obuhvaćena Ugovorom o doživotnom izdržavanju od 17.05.2005. godine. Presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Žabarima P 1/09 od 05.01.2009. godine utvrđeno je da je tužilac u tom predmetu EE, otac ovde tužioca, vlasnik 1/2 sporne katastarske parcele, jer je u toj parnici tužena DD priznala tužbeni zahtev i presuda je postala pravnosnažna istog dana. Rešenjem Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu O 1060/15 raspravljana je zaostavština oca tužioca i za naslednike su oglašeni tužilac i njegova sestra ŽŽ, koji su sporazumno podelili zaostavštinu tako što je tužiocu pripala sporna katastarska parcela kao vanknjižno vlasništvo po presudi na osnovu priznanja Opštinskog suda u Žabarima P 1/09 od 05.01.2009. godine. Sporna katastarska parcela je u listu nepokretnosti .. KO ... upisana kao vlasništvo tužene.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.

Prema članu 229. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ 46/95 i 101/03), koji se primenjuje na sporni pravni odnos, naslednici do deobe zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom. Prema članu 231. stav 1. tog zakona, svaki naslednik može pre deobe svoj nasledni deo potpuno ili delimično preneti samo na sanaslednika. Stavom drugim je propisano da ugovor o prenosu naslednog dela mora overiti sudija, a prema stavu trećem ovog člana, ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa onim ko nije naslednik samo obavezuje naslednika da, po izvršenoj deobi, preda svoj deo saugovaraču, čime saugovarač do deobe ne dobija nikakvo drugo pravo.

U postupku je utvrđeno da za života DD nije bio pokrenut postupak raspravljanja zaostavštine njenog supruga, oca tužene pok. VV, niti je tokom postupka utvrđeno da je ona za života svog supruga stekla pravo svojine na 1/2 sporne katastarske parcele na neki od zakonom propisanih načina. Sada pokojni VV je pravo svojine na spornoj parceli stekao kao nasleđe iza svog oca, u trenutku očeve smrti, u smislu člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju. Iz citiranih zakonskih odredaba proizilazi da je sada pok. DD svoj nasledni deo pre deobe mogla preneti samo na sanaslednike, a u slučaju prenosa naslednog dela na lice koje nije naslednik, to lice je zahtev moglo isticati samo prema onom nasledniku koji mu je svoj nasledni deo ustupio. Pravilan je takođe zaključak drugostepenog suda da presuda na osnovu priznanja od 05.01.2009. godine, po osnovu koje nije ni izvršena promena prava svojine u javnoj knjizi, deluje samo među strankama. Zato je pravilno drugostepenom presudom prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi njegovo pravo svojine sa 1/2 idealnog dela sporne katastarske parcele, po osnovu nasleđivanja iza njegovog oca, jer tužilac nije mogao od oca naslediti pravo koje njegov otac za života nije mogao da stekne.

S obzirom na navedeno, revizijom tužioca neosnovano se ističe pogrešna primena materijalnog prava, odnosno čl. 229. i 231. tada važećeg Zakona o nasleđivanju, i navodi da je DD po osnovu nasleđivanja iza svog supruga stekla 1/2 sporne parcele, kojom je mogla raspolagati u korist oca tužioca presudom po osnovu priznanja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić