U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Taševski, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Balj, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 971/19 od 25.07.2019. godine, u sednici održanoj 26.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 971/19 od 25.07.2019. godine u delu u kome je preinačena prvostepena presuda.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivnje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 971/19 od 25.07.2019. godine u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 971/19 od 25.07.2019. godine, u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10690/2015 od 17.12.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen zahtev tužilje i utvrđeno da je tužilja stekla pravo vlasništva na osnovu sticanja u braku sa tuženim u 1/9 idealna dela na porodičnoj stambenoj zgradi u ..., ul. ..., izgrađenoj na kp. br. ..., ukupne površine 6a 81m2, zemljište u građevinskom području, upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ..., što je tuženi dužan trpeti i dozvoliti da se po osnovu ove presude u nadležnom katastru nepokretnosti na opisanoj nepokretnosti upiše pravo svojine u korist tužilje. Stavom trećim izreke, odbijen je deo zahteva tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj preda u suposed predmetnu nepokretnost i da joj se utvrdi pravo vlasništva preko dosuđenog udela od 1/9 dela do traženih ½ dela na porodičnoj stambenoj zgradi u ..., u ul. ... broj ..., izgrađenoj na kp. br. ..., ukupne površine 6a 81m2 zemljište u građevinskom području, upisanoj u list nepokretnosti br. ... KO ... Stavom četvrtim izreke, bavezan je tuženi da tužilji na ime troškova izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 971/19 od 25.07.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena, a žalba tužilje delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da preda tužilji u suposed predmetnu nepokretnost, tako što je obavezan tuženi da tužilji preda u suposed porodičnu stambenu zgradu u ..., ul. ... broj ..., izgrađenu na kp.br. ..., ukupne površine 6a 81m2, zemljište u građevinskom području, upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., dok je u preostalom nepreinačenom delu (usvajajućem i odbijajućem) i u delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova žalbenog postupka plati 9.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke su blagovremeno izjavile revizije, i to tužilja protiv odluke kojom je potvrđena prvostepena presuda, primenom člana 404. ZPP, a tuženi protiv odluke kojom je preinačena prvostepena presuda iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zasnovale bračnu zajednicu ...1989. godine, koja je trajala do jeseni 1994. godine, kada je tužilja napustila zajedničko domaćinstvo u petom mesecu trudnoće i sa sobom povela ćerku. U januaru 1995. godine rođen je sin stranaka, a brak stranaka je razveden presudom od 14.04.1998. godine. Otac tuženog je tuženom poklonio plac i staru kuću u ul. ... broj ..., u vezi čega su zaključili ugovor o poklonu 27.04.1990. godine, na osnovu kog ugovora je uknjiženo pravo vlasništva u korist tuženog na nepokretnostima, zemljištu sa zgradom, upisane u zknj.ul.br. ... KO ... pod parc. br. ... kuća, dvorište njiva od 06a 81m2 i pod parc. br. ... njiva selo od 07a 17m2. S obzirom da su stranke odlučile da staru kuću poruše i da na njenom mestu sazidaju novu, sa radovima rušenja su počeli tokom proleća 1990. godine, a deo građevinskog materijala koji je mogao da se iskoristi od kuće koja je srušena upotrebili su za zidanje nove kuće i to deo cigle, građe i dasaka. Nakon prestanka bračne zajednice tuženi je porodičnu kuću priveo nameni svojim sredstvima i podneo zahtev za legalizaciju. U listu nepokretnosti broj ... KO ..., parc. br. ... na porodičnoj stambenoj zgradi upisano je pravo svojine u korist tuženog u 1/1 dela, a na parc. br. ... površine 6a 81m2 upisano je pravo doživotnog plodouživanja u korist dece stranaka. Tuženi se nalazi u posedu predmetnih nepokretnosti. S obzirom da je utvrđena vrednost predmetnih nepokretnosti u momentu prestanka bračne zajednice stranaka, kao i u vreme kada je izveden dokaz veštačenjem, s obzirom da je predmetna nepokretnost stečena delom od posebne imovine tuženog, a delom od zajedničkih sredstava stečenih tokom trajanja bračne zajednice stranaka, utvrđen je doprinos tužilje u sticanju sa 1/9 dela.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud iako je utvrdio da je udeo tužilje u sticanju predmetne nepokretnosti 1/9 idealnog dela, odbio je, kao neosnovan, zahtev tužilje kojim je tražila predaju u suposed predmetne nepokretnosti sa obrazloženjem da se pravo svojine stiče upisom u javne knjige, te da bi ovakav zahtev eventualno bio osnov za pokretanje vanparničnog postupka, kada se za to steknu uslovi.

Drugostepni sud odlučujući o žalbi tužilje preinačio je prvostepenu presudu u navedenom delu, tako što je obavezao tuženog da tužilji preda u suposed predmetnu nepokretnost, primenom čl. 13. i 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da tužilji preda u suposed predmetnu nepokretnosti, s obzirom da ista predstavlja zajedničku imovinu stranaka stečenu tokom trajanja bračne zajednice, pravilnom primenom člana 13. i 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer tužilja kao suvlasnik ima pravo da suvlasničku stvar drži i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom delu, nepovređujući prava ostalih suvlasnika, a s tim u vezi i predaju u suposed.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da nije mogao da bude obavezan da preda u suposed predmetne nepokretnosti tužilji, jer postoji pravo doživotnog plodouživanja u korist dece stranaka koja nisu obuhvaćena tužbom. Navodi su neosnovani, s obzirom da je utvrđeno da je tuženi u posedu predmetnih nepokretnosti, a da je u listu nepokretnosti broj ... KO ... na porodičnoj stambenoj zgradi upisano pravo svojine u korist tuženog sa 1/1 dela, a na parceli broj ... površine 6a 81m2 upisano pravo doživotnog plodouživanja u korist dece parničnih stranaka.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom na to da je tužilja izjavila reviziju protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to protiv odluke kojom je potvrđena prvostepena presuda, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stavom 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanje sudske prakse, kako i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosnoti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava suvlasništva na nepokretnoj imovini, a odluku da ova imovina predstavlja bračnu tekovinu stranaka i da je materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, kao i da tužilja ne ukazuje na drugačije odluke drugostepnih sudova ili Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, a da odluka o osnovanosti zahteva sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku na kom je sudska odluka zasnovana, to sledi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, iz čega sledi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je i odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 500.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić