.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4467/2025
23.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić, Branislava Bosiljkovića i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Konstantin Rankov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 959/24 od 31.10.2024. godine, u sednici veća održanoj 23.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 959/24 od 31.10.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 959/24 od 31.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 959/24 od 31.10.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 684/22 od 24.01.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocima isplati pojedinačne iznose navedene u izreci prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od 07.12.2006. godine do isplate i obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 24.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, primenom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u činjenično pravnoj situaciji da su pravni prethodnik tužilje AA i tužioci BB, VV, GG i DD, bili u radnom odnosu kod d.o.o. „Ipok“ Zrenjanin, da su u stečajnom postupku koji se vodi nad d.o.o. „Ipok“ Zrenjanin prijavili svoja potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, i da im u tom stečajnom postupku nisu namirena priznata potraživanja. Kako tužioci nisu dokazali uzročno posledičnu vezu između postupanja organa tužene i štete za koju tužioci tvrde da su pretrpeli, a nisu ni podneli prigovor radi ubrazanja postupka, odnosno nije im utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, na osnovu čega bi eventualno tužena mogla da odgovara, to su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev.
Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ili novog tumačenja prava. Tužioci u reviziji nisu pružili dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Iz iznetih razloga, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužilaca, u smislu člana 410. stav 2. tač. 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužioci su kao prosti (obični) suparničari u smislu odredbe člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, podneli 12.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora najvišeg dela je 783.217,30 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos od 6.661,71 evra (1 evro=117,5700 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora najvišeg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413.u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
