Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 94.425,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u delu u smislu odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a po članu 407. ZPP revizija se ne može izjaviti zbog bitne povrede odradaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik parcele broj .../... od 05 a 35 m2 u KO ..., na kojoj je u prirodi sagrađena porodična kuća u kojoj živi. Sa ovom parcelom graniči se parcela broj .../..., ostalo građevinsko zemljište površine 37 a 77 m2, koja je bila u svojini sada pokojnog oca tužioca VV. Tužilac je 2010. godine započeo izgradnju spornog objekta u produžetku svoje kuće, koji se površinom od 140 m2 nalazi na njegovoj parceli, a površinom od 209,30 m2 na parceli broj .../... . Za ovaj objakat nije tražio odobrenje za gradnju, niti je objekat na bilo koji način evidentiran u katastru nepokretnosti. Brat tužioca GG je od tuženog pozajmio 100.000 evra 13.05.2015. godine. Radi obezbeđenja vraćanja tog duga između tuženog, kao hipotekarnog poverioca i roditelja tužioca VV i DD, kao hipotekarnih dužnika, zaključen je i overen istog dana ugovor o hipoteci, kojim su hipotekarni dužnici dozvolili da se na više nepokretnosti, između ostalog i na parceli broj .../... KO ..., ostalo građevinsko zemljište, njiva prve klase od 37 a 77 m2 u vlasništvu VV, upiše založno pravo izvršne vansudske hipoteke. VV je umro 30.11.2016. godine. U postupku za raspravljanje njegove zaostavštine između naslednika prvog naslednog reda, supruge DD i sinova - tužioca i GG postignut je sporazum o nasledničkoj deobi. Po ovom sporazumu parcelu broj .../... od 37 a 77 m2 nasledila je DD u celosti. Pošto GG pozajmicu tuženom nije vratio, tuženi je pokrenuo postupak prodaje hipotekovane nepokretnosti. U tom postupku sudski veštak je izvršio procenu tržišne vrednosti ove nepokretnosti na ukupno 4.092.753,60 dinara, označavajući posebno tržišnu vrednost parcele i tržišnu vrednost objekta čija je izgradnja započeta na parceli. DD je tuženom, kao najpovoljnijem ponuđaču prodala nepokretnost na organizovanoj aukciji 22.09.2017. godine. Tuženi je na osnovu tog kupoprodajnog ugovora upisan u javnoj evidenciji nepokretnosti kao vlasnik parcele broj .../... od 37 a 77 m2.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje prvostepeni sud nalazi da je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan u smislu odredbe člana 5. stav 1. tačka 1. Zakona o hipoteci, pošto je deo objekta u izgradnji bio sastavni deo nepokretnosti na kojoj je zasnovana hipoteka, a nepokretnost predmet aukcijske prodaje na kojoj je tuženi kupio parcelu broj .../... po procenjenoj tržišnoj ceni. Tužilac ne pobija punovažnost ni ugovora o hipoteci od 13.05.2015. godine, niti ugovora o kupoprodaji od 22.09.2017. godine. Ovi ugovori su proizveli pravno dejstvo i tuženi je po pravnom osnovu kupoprodaje upisan kao vlasnik parcele broj .../... . Na taj način on je teretno stekao i vanknjižno vlasništvo na delu započetog objekta sagrađenog na toj parceli.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda, nalazeći da sporni objekat nije mogao biti predmet hipoteke u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 6. Zakona o hipoteci. Po toj odredbi uslov za zasnivanje hipoteke na objektu u izgradnji je da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objakata. Tuženi je na osnovu odredbe člana 90. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji stekao svojinu na neizgrađenom građevinskom zemljištu, a ne i na objektu koji je izgradio tužilac, pa je na osnovu odredbi člana 20. stav 1. u vezi sa članom 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa tužbeni zahtev osnovan.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio postavljeni tužbeni zahtev.

Prema Zakonu o hipoteci („Službeni glsanik RS“ br. 115/05) važećem u vreme zaključenja ugovora o hipoteci 13.05.2015. godine, ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom (član 9. stav 1.); predmet hipoteke može da bude nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.) i objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta (član 3. tačke 1. i 6.); hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, upisuje se u registre nepokretnosti kao „izvršna vansudska hipoteka“, a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbom ovog zakona (član 15. stav 2.); ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji (član 39. stav 1.). Odredbama članova 29. – 38. tog zakona, regulisan je postupak vansudskog namirenja potraživanja obezbeđenog hipotekom, po kojim pravilima je sprovedeno namirenje potraživanja tuženog, kao hipotekarnog poverioca iz imovine hipotekarnih dužnika.

Prema članu 90. Zakona o planiranju i izgradnji važećem u vreme zaključenja ugovora o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 ... 145/2014) građevinsko zemljište može biti izgrađeno i neizgrađeno (stav 1.); izgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome su izgrađeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu, u skladu sa zakonom (stav 2.); neizgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome nisu izgrađeni objekti, na kome su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole i privremeni objekti (stav 3.).

Iz navedene regulative jasno proizilazi da je predmet zaključenog ugovora o hipoteci 13.05.2015. godine bila parcela neizgrađenog građevinskog zemljišta površine 37 a 77 m2 , pošto za objekat u izgradnji koji se prostire na parcelama broj .../... i .../... nije izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta. Tuženi je kupio hipotekovanu nepokretnost po ceni koja je utvrđena nalazom veštaka prema stanju nepokretnosti u postupku realizacije hipoteke i upisao se u javnoj evidenciji kao njen vlasnik. Tužilac ne spori punovažnost ugovora o hipoteci od 13.05.2015. godine, niti kupoprodajnog ugovora od 22.09.2017. godine, mada je u vreme zaključenja ovih ugovora započeta gradnja na licu mesta postojala. Tužilac za života pokojnog oca nije tražio utvrđenje prava svojine na započetom objektu po pravnom osnovu gradnje. To ne čini ni nakon očeve smrti 2016. godine, već, naprotiv, u postupku za raspravljanje očeve zaostavštine postiže sporazum o nasledničkoj deobi sa ostalim naslednicima – majkom DD i bratom GG, a po osnovu tog sporazuma parcela broj .../... predata je u nasleđe DD.

Proizilazi da tužilac nema pravo svojine kojim bi ograničio svojinu tuženog stečenu po osnovu teretnog ugovora zaključenog sa vlasnikom nepokretnosti.

Pravilno je prvostepeni sud odlučio i o parničnim troškovima na osnovu odredbi članova 153. stav 1. i 154 ZPP. Tuženi je postigao uspeh u postupku po reviziji, pa su mu na osnovu odredbi članova 165. stav 2., 154. i 163. stavovi 1. i 2. ZPP dosuđeni opravdani troškovi revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 230.250,00 dinara. Ovaj iznos čine nagrada za sastav revizije od 33.750,00 dinara, sudske takse na reviziju od 78.600,00 dinara i na presudu po reviziji od 117.900,00 dinara.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković