.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4506/2024
11.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mišo Dobrijević, advokat iz ..., protiv tuženih ĐĐ, iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nikola Kovačević, advokat iz ..., radi utvrđenja nepostojanja prava službenosti prolaza, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2139/23 od 20.09.2023. godine, u sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2139/23 od 20.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2139/23 od 20.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2139/23 od 20.09.2023. godine. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 522/20 od 01.03.2023. godine, ispravljena rešenjem od 24.04.2023. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da tuženi nemaju pravo stalne ni sezonske službenosti prolaza putem širine 3,5 metara koji se pruža pravcem sever – jug preko kat. parc br. .., upisane u LN .. KO ... i kat. parc br. .., upisane u LN .. KO ... LN .. KO ..., kao povlasnih parcela i da su tuženi dužni da prestanu sa korišćenjem ovog prilaza i obavezani su tužioci da tuženima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 482.830,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnim presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, citiranih u obrazloženju nižestepenih odluka, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca. Ovo iz razloga jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi, da tuženi sporni put za prilaz svojim parcelama faktički koriste preko 20 godina, i da nemaju drugi adekvatni put za pristup svojim nepokretnostima.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti svakog slučaja. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda, jer odluke priložene uz reviziju nisu dokaz o suprotnom presuđenju sudova o istovetnom zahtevu, imajući u vidu da se odnose na konstituisanje prava službenosti i utvrđenje da je stečeno pravo službenosti, zbog čega nije reč o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.05.2020. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 19.000,00 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
