U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Snežana Knežević Bojović i Biljana Pantić Pilja, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Višeg suda u Novom Sadu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 709/2020 od 13.05.2020. godine, u sednici održanoj 08.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 709/2020 od 13.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 356/2019 od 09.12.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i slobode prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode u periodu od 12.06.2014. godine do 22.03.2017. godine isplati 9.090.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preko dosuđenog iznosa od 9.090.000,00 do traženih 14.210.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, tužbeni zahtev je odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 341.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 709/2020 od 13.05.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu u kome je tužbeni zahtev tužilje odbijen (stav 3 izreke). Stavom drugim izreke, žalba tužene je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena u pobijanom delu u kome je tužbeni zahtev tužilje usvojen i odlučeno o naknadi troškova postupka (stav 2 i stav 4 izreke), tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete preko iznosa od 5.000.000,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 9.090.000,00 dinara, za iznos od 4.090.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2019. dinara na iznos od 264.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ...18/20) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovednom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u pritvoru od 12.06.2014. godine do 10.07.2014. godine, zbog osnovane sumnje da je učinila krivično delo nedozvoljeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ RS. Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp 90/14 od 10.07.2014. godine tužilji je ukinut pritvor i zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora. Tužilja je u toku trajanja mere preko dve godine boravila u svom stanu u ... i nosila uređaj za elektronsko praćenje, tzv.nanogicu. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K 292/14 od 22.03.2017. godine tužilja je oslobođena od optužbe i istovremeno joj je ukinuta mera zabrane napuštanja stana. Zbog vođenja krivičnog postupka, tužilja je bila lišena slobode dve godine, devet meseci i deset dana, od čega je 28 dana provela u klasičnoj pritvorskoj jedinici i 987 dana u kućnom pritvoru. Tužilja je majka šestoro dece i za vreme vođenja krivičnog postupka joj je privremeno oduzeto starateljstvo nad starijom decom i deca su poverena ocu, koji je njihovu zajedničku decu instruisao protiv tužilje, nazivajući je kriminalcem i drugim uvredljivim izrazima. Higijenski uslovi u pritvoru bili su nepovoljni. U kućnom pritvoru 2015. godine tužilja je doživela spontani pobačaj. Tada joj se intenzivirao i poremećaj sa očima, s pojavom mrlje na oku, zbog čega je i operisana. Za vreme lišenja slobode tužilja je koristila antidepresive po preporuci privatnog lekara. Teško joj je kada se seti tog perioda, emotivna je i plačljiva. Promenio se odnos okruženja prema tužilji, u krugu porodice i u krugu komšija, jer se komentarisalo da je uhvaćena sa 40 kg marihuane. Izbegavali su je i prijatelji, osim jedne poznanice. Tužilja je po zanimanju programer i ranije nije bila osuđivana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da postoji osnov odgovornosti tužene za štetu koja je pričinjena tužilji neosnovanim lišenjem slobode, primenom člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014), jer je tužilja pravnosnažnom presudom oslobođena od optužbe, pri čemu tužilja svojim ponašanjem nije skrivila lišenje slobode, imajući u vidu razloge zbog kojih su pritvor i mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora određeni. Imajući u vidu težinu krivičnog dela koje je tužilji stavljeno na teret, trajanje lišenja slobode od dve godine, devet meseci i deset dana, od čega 28 dana u pritvorskoj jedinici i 987 dana u kućnom pritvoru, uticaj pritvora na njen profesionalni ugled i ponašanje sredine, starosnu dob i porodične prilike tužilje, te činjenice da se radi o neosuđivanom licu, rukovodići tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti isplati 9.090.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2019. godine, a odbio, kao neosnovan zahtev za isplatu naknade na ime ovog vida nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa od 9.090.000,00 do traženog iznosa od 14.210.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama stranaka prvostepenu presudu potvrdio u delu u kome je tužbeni zahtev odbijen za iznos preko dosuđenog iznosa od 9.090.000,00 dinara do traženog iznosa od 14.210.000,00 dinara, sa kamatom, a preinačio u usvajajućem delu, smatrajući da je prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, i odbio, kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete preko iznosa od 5.000.000,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 9.090.000,00 dinara, za iznos od 4.090.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2019. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode.

Visina novčane naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode utvrđuje se u skladu sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima i ima za cilj materijalnu satisfakciju zbog Ustavom zaštićenih prava i dobara, kakva su sloboda i prava ličnosti. Duševni bolovi zbog povrede slobode i prava ličnosti predstavljaju jedinstveni vid štete koji obuhvata sve štetne posledice vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neosnovanog lišenja slobode. Naknadu na ime ovog vida nematerijalne štete sud odmerava uzimajući u obzir sve subjektivne i objektivne okolnosti, kao što su dužina trajanja lišenja slobode, težina i priroda krivičnog dela koje je oštećenom stavljeno na teret, ugled koji je oštećeni uživao u svojoj životnoj i radnoj sredini, životnu dob oštećenog i porodično stanje u vreme lišenja slobode, zanimanje i druge činioce koji utiču na prirodu, težinu i trajanje duševnih bolova prouzrokovanih neosnovanim lišenjem slobode.

Imajući u vidu sve utvrđene okolnosti relevantne za odmeravanje visine naknade nematerijalne štete, životnu dob tužilje i porodično stanje u vreme lišenja slobode, da je tužilja zbog vođenja krivičnog postupka bila lišena slobode dve godine, devet meseci i deset dana, od čega je 28 dana provela u klasičnoj pritvorskoj jedinici, a 987 dana u kućnom pritvoru, uticaj pritvora na njen profesionalni ugled i ponašanje sredine, kao i prirodu i težinu krivičnog dela koje joj je stavljeno na teret, Vrhovni kasacioni sud smatra da je drugostepeni sud pravilno zaključio da iznos od 5.000.000,00 dinara predstavlja pravičnu novčanu naknadu za ovaj vid štete, pri tom pravilno vodeći računa da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Prilikom odmeravanja naknade pravilno je drugostepeni sud pošao od cilja kome služi naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica, kojom se oštećenom omogućava zadovoljenje, da bi se uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće. Stoga, suprotno navodima revizije, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je prvostepenu presudu potvrdio u delu u kome je traženog iznosa od 14.210.000,00 dinara, sa kamatom, a preinačio u usvajajućem delu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete za iznos od još 4.090.000,00 dinara, sa kamatom.

Sa napred navedenih razloga ocenjeni su, kao neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić