U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ankica Miškov, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vojvodina šume“ Šumsko gazdinstvo ..., Šumska uprava „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi zaštite prava ličnosti i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2144/18 od 25.05.2018. godine, u sednici od 21.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2144/18 od 25.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru P 43/16 od 21.02.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je prema tužiocu izvršena diskriminacija od strane tuženog tako što mu je zabranjen ulazak i uslužni rad na izvoženju posečenog drveta na području opisanom izrekom i tuženom je naloženo da otkloni razlog diskriminacije i omogući tužiocu ulazak u opisanu šumu i obavljanje uslužne delatnosti na poslovima izvoženja posečenih drva. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi štetu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa. Stavom petim izreke, utvrđeno je da je tužilac povukao tužbu za naknadu materijalne štete. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2144/18 od 25.05.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca, a žalba tuženog usvojena i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je od strane tuženog izvršena diskriminacija na način zabrane ulaska i uslužnog rada na iznošenju posečenog drveta u šumi opisanoj izrekom, kao i da se naloži tuženom da otkloni razloge diskriminacije i tužiocu omogući ulazak u navedenu šumu i obavljanje uslužne delatnosti na poslovima izvoženja posečenih drva. Odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.02.2018. godine do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 136.376,00 dinara. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 32.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, budući da su u pobijanoj presudi ocenjeni bitni žalbeni navodi, u smislu člana 396. stav 1. ZPP. Zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u obrazloženju revizije ukazuje, revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 02.11.2012. godine Vodoprivredno preduzeće „VV“ ... je u okviru svojih nadležnosti zabranilo kretanje po nasipu na levoj obali Dunava na deonici ... – državna granica, u uslovima kada je nasip raskvašen usled padavina, a istim dopisom je određeno da se za prilaz i silazak sa nasipa isključivo koriste postojeće silazno uzlazne rampe. Zabrana se odnosila na sva vozila, osim vozila vodoprivrede. Dopis je dostavljen tuženom, čija je obaveza bila da se zabrane pridržava i da o istoj obavesti sva lica koja rade na izvozu drveta iz revira tužene. Tužilac je dana 07.12.2012. godine bio angažovan od strane trećeg lica za izvoženje drva prikolicom iz revira koji pripada tuženom. Prilikom iznošenja druge ture drva, tužioca i još dva radnika zatekao je lugar i obavestio ih da ne može da ih pusti da prođu zbog postojanja zabrane prolaska, i da to što je tužiocu ovlašćeno lice Vodoprivrednog preduzeća „VV“ usmeno odobrilo prolazak nije dovoljno, već treba da donese pismenu potvrdu, zbog postojanja zabrane da se tim putem prolazi. Dana 11.12.2012. godine lugar je sačinio izveštaj u kome je naveo da je tužioca dana 07.12.2012. godine upoznao sa zabranom kretanja vozila po nasipu, i da se on toga nije pridržavao već je na svoju ruku koristio navedeni put, o čemu je lugar obavestio referenta za korišćenje šuma, koji je, postupajući po ovom izveštaju, sačinio izveštaj u kome je predložio zabranu prevoza drvenog materijala za tužioca na području šumske uprave „BB“, kako za svoje potrebe tako i uslužno. Šef šumske uprave se saglasio sa predlogom da se tužiocu zabrani prevoz drvnog materijala. Sredinom januara 2013. godine, tužilac je angažovan od strane trećeg lica da mu izveze drva iz revira koji pripada tuženom. Kada je tužilac došao do revira, lugar ga je obavestio da on ima zabranu i da ne može da ulazi u revire tuženog, da postoji spisak lica koje ne smeju da ulaze u šumu i da su to uglavnom lica za koja se sumnja da idu u krađu šume. Tužilac od tuženog nije dobio ni pismeno ni usmeno obaveštenje da u odnosu na njega postoji zabrana ulaska u šumu. Kod tuženog je jedino tužiocu bio zabranjen ulazak i izlazak iz revira, a zabrana je trajala sve dok tužilac nije dobio spor sa tuženim u vezi tendera za uslužno branje i transport kukuruza iz revira tuženog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje diskriminacije i naknadu nematerijalne štete.

Prema članu 2. Zakona o zabrani diskriminacije, diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na bilo kom ličnom svojstvu (rasa, državljanstvo, nacionalna ili verska pripadnost i slično). Prema članu 17. tog zakona, diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Lica koja ukazuju da je u odnosu na njih izvršena diskriminacija dužna su da dokažu da su nejednako tretirana u odnosu na druga lica koja su u istoj ili sličnoj situaciji, a suprotna strana, na čije se diskriminatorsko postupanje ukazuje, dužna je da dokaže postojanje objektivnog i opravdanog razloga za različitost u postupanju.

U konkretnom slučaju, tužilac nije dokazao da je postupanje tuženog u vezi kretanja po nasipu i ulaska u revire koji pripadaju tuženom, predstavljalo diskriminaciju tužioca po osnovu bilo kog njegovog ličnog svojstva. U vreme kada je tužiocu zabranjen ulazak u revir tuženog, na snazi je bila zabrana kretanja po nasipu u uslovima kada je isti raskvašen usled padavina, što je tuženi bio u obavezi da poštuje, a ova zabrana se odnosila na sva vozila. Radnici tuženog su upozoravali lica koja su pokušala da prođu kroz silazno uzlaznu rampu, pa i tužioca, koji je protivno toj zabrani dana 07.12.2012. godine koristio navedeni put, bez obzira što je bio upozoren od strane lugara, a nije naknadno doneo potvrdu da mu je od strane nadležnih Vodoprivrednog preduzeća „VV“ odobren prolazak. S obzirom na navedeno, postojao je objektivni i opravdani razlog za različitost u postupanju tuženog prema tužiocu, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužbeni zahtev tužioca za utvrđivanje diskriminacije i naknadu nematerijalne štete neosnovan.

Navodima revizije neosnovano se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i ističe da je tužilac diskriminisan od strane tuženog zato što je imao svojstvo žalitelja u postupku javne nabavke za izvođenje radova tuženog na raspisanom tenderu, jer tužilac tokom postupka ovakve svoje tvrdnje nije dokazao, a revizijom se neosnovano ukazuje i na pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić