.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4532/2019
14.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4191/18 do 16.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 14.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4191/18 do 16.05.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4191/18 do 16.05.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11218/17 od 31.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena isplati za period od 01.03.1999. godine do 25.07.2017. godine iznose od po 20.000,00 dinara mesečno sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svake mesečne uplate, od svakog 10-og u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 69.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje pa do isplate, u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4191/18 do 16.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11218/17 od 31.01.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa pozivom i na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku i potrebu ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Podnetom revizijom izjavljenom radi ujednačavanja sudske prakse, tužilac osporava pravilnost drugostepene presude zbog pogrešnog i nepotpunog tumačenja članova 100. stav 3, 233. i 240. stav 3. ZPP, i na taj način ukazuje na učinjene povrede odredaba parničnog postupka. Ovaj razlog može se koristiti u reviziji koja je dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. i 3. ZPP, pod uslovom da su povrede označenih procesnih odredbi učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, ali ne i u reviziji koja je izjavljena na osnovu navedenog člana 404. ZPP. Jedini zakonski razlog za tu reviziju je pogrešna primena materijalnog prava.
U konkretnom slučaju, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio naknadu štete zbog nezakonitog rada organa tužene - obustave isplate lične invalidnine bez pravnog osnova počev od marta 1999. godine, odbijen je primenom pravila o dokazivanju i teretu dokazivanja iz člana 228. i člana 231. stav 1. i 2. ZPP, jer tužilac nije dostavio pravnosnažno rešenje kojim mu je priznato pravo na ličnu invalidninu.
S`obzirom na razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna odluka o tužbenom zahtevu i navode revizije, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, pri čemu uz reviziju nisu priložene pravnosnanžne odluke kojima je na drugačiji način odlučeno u istim činjenično-pravnim sporovima.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužiočeva revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrednost predmeta spora (istovremeno i vrednost predmeta spora pobijanog dela), određena na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, iznosi 4.420.000,00 dinara. Tako određena vrednost predmeta spora je niža od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (4.824.252,00 dinara), koja je merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu navedenog člana.
S`toga je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na nakndu troškova tog postupka. Zbog toga je njegov zahtev za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
