Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, koga zastupa punomoćnik Dragana Đilas, advokat iz …, protiv tužene „BB“ AD … iz …, koju zastupa punomoćnik dr Nebojša Stanković, advokat iz …, radi utvrđenja delimične ništavosti i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 663/19 od 19.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 663/19 od 19.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 663/19 od 19.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P br.125/18 od 25.02.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 5. tačka 1.1.ugovora o kreditu broj …, što je tužena dužna priznati i trpeti i obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 5.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 09.10.2014. godine, pa do isplate, i na ime troškova parničnog postupka iznos od 56.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, pa do isplate.

Viši sud u Somboru je presudom Gž 663/19 od 19.07.2019. godine žalbu tužene delimično usvojio i presudu Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P br.125/18 od 25.02.2019. godine preinačio u delu odluke o troškovima postupka tako što je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 50.300,00 dinara pa do dosuđenih 56.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku, dok je u preostalom pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i nepreinačenom delu odluke o troškovima postupka žalbe tužioca i tužene odbio i prvostepenu presudu potvrdio. Odbijen je zahtev tužioca i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti za ujednačavanjem sudske prakse, ni novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite te način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Tužena se u reviziji poziva na sudske odluke, međutim, radi se uglavnom o odlukama prvostepenih sudova, koje ne mogu da budu izraz ustaljene sudske prakse zbog čega nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz članova 12, 15, 46, 47, 105, 109. i 1065. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovih zakonskih odredbi, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, odnosno u skladu su sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, zauzetim na sednici Građanskog odeljenja 02.04.2019. godine, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužene u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je sudu dana 24.01.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 5.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora u iznosu od 5.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić