Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Navedena odredba se, na osnovu člana 420. stav 6. ZPP, shodno primenjuje u postupku povodom revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan postupak u sporu u kojem ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Tužbom podnetom 21.12.2023. godine traženo je određivanje i isplata naknade za uspostavljenu stvarnu službenost prolaza provodnika dalekovoda preko parcele .../... KO ... u svojini tužioca. Rešenjem Opštinske uprave Opštine Alibunar od 27.11.2023. godine ustanovljeno je pravo trajne službenosti prolaza provodnika dalekovoda preko označene parcele i parcele .../... KO ..., obe u svojini tužioca, i ono je postalo pravnosnažno 20.12.2023. godine. Sporazumom od 14.03.2024. godine, zaključenim između tužioca - vlasnika zemljišta i tuženog - korisnika nepotpune eksproprijacije određena je naknada za ustanovljeno pravo trajne službenosti prolaza provodnika dalekovoda preko obe parcele.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nema potrebe da se o posebnoj reviziji tužioca odlučuje radi novog tumačenja prava i razmatranja pravnog pitanja da li se u parničnom postupku (tužbom) može tražiti isplata naknade za umanjenu vrednost nepokretnosti zbog ustanovljavanja službenosti provoda kablova dalekovoda.

Pravni put za ostvarenje prava na naknadu za nepokretnost u odnosu na koju je pokrenut postupak (potpune ili nepotpune) eksproprijacije propisan je Zakonom o eksproprijaciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 53/95 ... 106/16), sporazumnim određivanjem naknade u upravnom postupku. Ako se sporazum ne postigne u roku od dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, naknada se određuje u sudskom vanparničnom postupku, saglasno članovima 132-140 Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 46/95 ... 14/22).

U konkretnom slučaju, tužilac nema pravni interes da tužbom, podnetom nakon pravnosnažnosti rešenja o ustanovljenju prava stvarne službenosti prolaza provodnika dalekovoda preko njegovog zemljišta i pre proteka roka za sporazumno određivanje naknade u upravnom postupku, traži isplatu naknada za umanjenu vrednost zemljišta zbog ustanovljavanja prava stvarne službenosti. Pravni interes za odluku o tužbenom zahtevu ne postoji ni zato što su stranke sporazumno odredile naknadu za ustanovljenu stvarnu službenost.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, zbog čega je na osnovu člana 413. tog zakona, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tuženog za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vez člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković