U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. ZPP koju je drugostepeni sud učinio zato što je našao da ne postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP i da tuženom nije onemogućeno raspravljanje. Stranka u parničnom postupku je procesni subjekt (član 74. stav 1. ZPP) i jedno od dokaznih sredstava (član 276. ZPP). Bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP sud čini kada svojim nezakonitim postupanjem, naročito propuštanjem dostavljanja, ne da mogućnost stranci kao procesnom subjektu da raspravlja pred sudom. U ovom slučaju drugostepeni sud je pravilno zaključio da označena bitna povreda odredaba parničnog postupka nije učinjena. Tuženi je imao punomoćnika koji je pozvan na ročište zakazano za 14.06.2019. godine u skladu sa zakonom (član 108. stav 3. ZPP), zbog čega mu nije onemogućeno raspravljanje pred sudom. Propust prvostepenog suda da tuženog pozove na ročište radi saslušanja stranke (kao dokazno sredstvo) na način propisan članom 281. u vezi člana 140. ZPP, ne predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koju je drugostepeni sud morao sankcionisati ukidanjem prvostepene presude, već relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i propust suda koji eventualno utiče na pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bivši supružnici i roditelji maloletnog deteta. Tužilja samostalno vrši roditeljsko pravo na osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Rumi P2 363/18 od 23.10.2018. godine koja je doneta u sporu za razvod braka. Pravnosnažnom presudom tog suda P2 84/19 od 10.04.2019. godine uređen je i način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i tuženog. Odnos stranaka je i tokom braka bio opterećen svađama i konfliktima, ponekad i fizičkim sukobima, ali tužilja te događaje nije prijavljivala policiji zbog osećanja straha i sramote jer radi u državnom organu. Fizički napad tuženog od 10.06.2018. godine bio je razlog za prestanak bračne zajednice stranaka. Tokom avgusta meseca 2018. godine na tužiljin zahtev obavljene su dve intervencije policije, u oba slučaja zbog odbijanja tužilje da omogući tuženom viđanje sa detetom i uznemiravanja izvršenog u telefonskom razgovoru. Tužilju je 27.09.2018. godine pregledao lekar Doma zdravlja u ... zbog bolova u predelu desne podlaktice. Pregledom je ustanovljeno postojanje hematoma u predelu desnog lakta veličine 2-3 cm, dok drugih vidljivih znakova povređivanja nije bilo. Prethodnog dana tužilja je odvela dete u igraonicu kako bi videlo oca - tuženog, i kada je želela da pođe tuženi je uhvatio za desnu ruku, snažno je stegnuo i uvrnuo. Tužilja je 13.02.2019. godine prijavila policiji da je tuženi prvo verbalno a zatim i fizički napao tako što je uhvatio rukom za nos i gurnuo. Pregledom obavljenim istog dana ustanovljeno je prisustvo lakih telesnih povreda. Rešenjem Osnovnog suda u Rumi Np 11/19 od 15.02.2019. godine, povodom zahteva Osnovnog javnog tužilaštva u Rumi za produženje hitne mere privremene zabrane tuženom da kontaktira tužilju kao žrtvu nasilja i da joj prilazi, naloženo je tuženom da u periodu od 30 dana počev od 15.02.2019. godine ne kontaktira sa tužiljom i da joj ne prilazi. Ovo rešenje potvrdio je Viši sud u Sremskoj Mitrovici, rešenjem Npž 5/19 od 20.02.2019. godine. Označena rešenja doneta su zbog događaja od 13.02.2019. godine i procene o postojanju rizika od težih oblika nasilja Tuženi je i po proteku tog roka nastavio da verbalno uznemirava tužilju, lično i putem upućenih poziva.

Ovako utvrđeno činjenično stanje neosnovano se osporava izjavljenom revizijom. Ocenom izvedenih dokaza nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da su poremećeni odnosi stranka prisutni i po prestanku njihove bračne zajednice, i da se ispoljavaju u njihovoj nesposobnosti da se, pre odluke suda, dogovore oko načina održavanja ličnih odnosa deteta i tuženog. Usled toga, između stranaka nastaju konfliktne situacije u kojima tužilja, zbog osećanja ugroženosti, zahteva zaštitu policije a u pojedinim slučajevima i zdravstvenu zaštitu zbog nanetih telesnih povreda. Jedna od takvih konfliktnih situacija (od 13.02.2019. godine) imala je za posledicu određivanje i produženje mere zabrane tuženom da prilazi tužilji i sa njom kontaktira u periodu od 30 dana (počev od 15.02.2019. godine), izrečene u skladu sa Zakonom o sprečavanju od nasilja u porodici.

Utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dovoljno je za zaključak da ponašanje tuženog odstupa od uobičajenog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice. Zato nisu osnovani revizijski navodi o propustu nižestepenih sudova da uzmu u obzir krivičnu prijavu koju je tuženi podneo protiv tužilje zbog krivičnog dela lažnog prijavljivanja, saslušaju svedoci koje je tuženi predložio i pribavi mišljenje organa starateljstva o celishodnosti izricanja mera zaštite od nasilja u porodici (koje po zakonu nije obavezno), kao i da se izvede dokaz saslušanjem tuženog u svojstvu stranke.

Konačno, nisu osnovani ni revizjski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 197. stav 1. Porodičnog zakona, nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. ovog člana predviđeno je da se nasiljem u porodici naročito smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede (tačka 1), kao i vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (tačka 6).

U konkretnom slučaju, ispoljeno ponašanje tuženog prevashodno ugrožava tužiljino spokojstvo, a u odredđenim slučajevima i njen telesni integritet, što oprvdava izricanje mera zaštite od nasilja predviđenih članom 198. stav 2. tačke 3. i 5. Porodičnog zakona. Izricanje ovih mera nema samo značaj zaštite tužilje, već i preventivno dejstvo jer sprečava eskalaciju nasilja koja je u ovom slučaju moguća.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić