Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Penča Milić advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Veličković, advokat iz ..., radi utvrđenja po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca- protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8101/16 od 19.01.2021. godine, u sednici održanoj 03.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8101/16 od 19.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 3869/11 od 10.09.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje, pa je obavezan tužilac-protivtuženi da joj na ime novčanih sredstava stečenih u zajednici, a koja sredstva su ostala po prestanku zajednice stranaka kod tužioca isplati iznos od 9.925,50 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu sa domicilnom kamatom na navedeni iznos u dinarskoj protivvrednosti počev od 13.10.2003. godine do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje i utvrđeno da je tužena-protivtužilja vlasnik ½ idealnog udela na putničkom automobilu marke „Audi 90 Quattro“, bliže opisanog u izreci, što je tužilac-protivtuženi dužan da prizna i da tuženoj-protivtužilji dozvoli da u postupku deobe izdvoji svoj suvlasnički deo. Stavom trećim izreke odlučeno, je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani P 3869/11 od 21.09.2016. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je on po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženom vlasnik ½ novčanih sredstava od 13.318,10 švajcarskih franaka koji su ostali na deviznom računu tužene, što je ona dužna da prizna i da tužiocu isplati dinarsku protivvrednost po najpovoljnijem kursu po kome banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu valutu sa traženom kamatom od 13.10.2003. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8101/16 od 19.01.2021. godine, po održanoj glavnoj raspravi, stavom prvim izreke, ukinute su presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P 3869/11 od 10.09.2015. godine i dopunska presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P 3869/11 od 21.09.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženom -protivtužiljom vlasnik ½ novčanih sredstava od 13.318,10 švajcarskih franaka koji su ostali na deviznom računu tužene- protivtužilje i da se tužena- protivtužilja obaveže da tužiocu- protivtuženom isplati dinarsku protivvrednost navedenog iznosa sa traženom kamatom od 13.10.2003. godine. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje i obavezan tužilac-protivtuženi da joj na ime novčanih sredstava stečenih u zajednici koja su ostala po prestanku zajednice stranaka kod tužioca-protivtuženog isplati iznos od 9.925,50 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti sa domicilnom kamatom na navedeni iznos počev od 13.10.2003. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, usvojen je zahtev tužene-protivtužilje i utvrđeno da je ona vlasnik sa ½ udela putničkog automobila marke „Audi 90 Quattro“ bliže opisanog u izreci što je tužilac-protivtuženi dužan da prizna i da tuženoj- protivtužilji dozvoli da u postupku deobe izdvoji svoj suvlasnički deo. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac- protivtuženi da tuženoj- protivtužilji naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u ukupnom iznosu od 370.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09),koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. (prelazne i završne odredbe) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09). Prema stavu 2. istog člana, ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Parnični postupak u ovoj pravnoj stvari započet je u vreme važenja Zakona o parničnom postupku ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) i na njega se primenjuju odredbe ovog zakona u smislu člana 506. stav 1. ZPP, jer je presuda ukidana rešenjem od 19.10.2011.godine, što znači pre stupanja na snagu važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14), zbog čega se na ovaj slučaj ne može primeniti član 403. stav 2. tačka 3. važećeg ZPP.

Međutim, u pogledu cenzusa za izjavljivanje revizije primenom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenog u „Službenom glasniku RS“, broj 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.09.2006. godine sa zahtevom za utvrđenje prava svojine na određenoj nepokretnosti. Vrednost predmeta spora po tužbi je 6.659,05 CHF (5.536 evra). Protivtužba tužene podneta je 10.10.2008. godine, a vrednost predmeta spora je u protivtužbi podneskom od 14.09.2009. godine, objektivno preinačena povećanjem protivtužbenog zahteva na iznos od 11.759,50 CHF. Tužena-protvtužilja je podneskom od 12.02.2012.godine, smanjila protivtužbeni zahtev na ukupan iznos od 9.925,50 CHF (6.567 evra) .

Kako označena vrednost predmeta spora po tužbi i po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe – protivtužbe, revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić