Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde i državne uprave - Osnovni sud u Vranju, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1385/13 od 09.05.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 21.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1385/13 od 09.05.2014. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1385/13 od 09.05.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Bujanovcu P 4022/12 od 27.06.2013. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija-Ministarstvo pravde i državne uprave-Osnovni sud u Vranju, kao pravni sledbenik Opštinskog suda u Bujanovcu, da isplati tužiocu na ime duga iznos od 1.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.01.2005. godine do isplate, sve u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženom da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 47.800,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1385/13 od 09.05.2014. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju, Sudske jedinice u Bujanovcu P 4022/12 od 27.06.2013. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena Republika Srbija- Ministarstvo pravde i državne uprave-Osnovni sud u Vranju, kao pravni sledbenik Opštinskog suda u Bujanovcu, da mu isplati na ime duga iznos od 1.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.01.2005. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda i u delu odluke o troškovima postupka tako što je obavezan tužilac da isplati tuženoj na ime troškova prvostepenog parničnog postupka iznos od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da isplati tuženoj na ime troškova drugostepenog parničnog postupka iznos od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbama člana 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citiranih zakonskih odredbi, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, za koji spor je drugostepeni sud pravilno ocenio da se radi o potraživanju po pravnom osnovu naknade štete i shodno tome pravilno primenio rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 376. stav 1. Zakona o obigacionim odnosima. Revizijom tužioca se ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni se prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, pobijanom presudom donetom u drugom stepenu pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, jer visina spornog novčanog potraživanja iznosi 1.050,00 dinara, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije) na dan podnošenja tužbe, iz kojih razloga je tužiočeva revizija morala biti odbačena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić