Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojno građevinski centar Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1238/20 od 02.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1238/20 od 02.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1238/20 od 02.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1238/20 od 02.03.2021. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 640/2018 od 29.10.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 640/19 od 12.12.2019. godine, kojom je utvrđeno da je ništav Ugovor o otkupu stana na kome pravo raspolaganja ima Republika Srbija – Ministarstvo odbrane, koji je zaključen između parničnih stranaka dana 26.11.2008. godine pod Ov.br. II 4880/08 i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 145.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je ništav Ugovor o otkupu zaključen između parničnih stranaka, jer je predmet ugovora pravno nedopušten iz razloga što je tužena prilikom zaključenja spornog ugovora teretno raspolagala pravom koje joj ne pripada, budući da je u listu nepokretnosti kao nosilac prava svojine na predmetnom stanu upisano fizičko lice, a ne tužena. Imajući u vidu da niko ne može preneti na drugog više prava nego što sam ima, a kod pasivnog držanja tužene koja nije dokazala da je u momentu zaključenja predmetnog ugovora imala pravo raspolaganja na predmetnom stanu, niti je pokrenula postupak brisanja sprovedenog upisa, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je takav ugovor ništav.

Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP,

Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti podneta je 13.08.2018. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 02.03.2021. godine. Označena vrednost predmeta spora je iznos od 760.000,00 dinara, što u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 6.437,89 evra (1 evro = 118,0510 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kome vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić