Nižestepeni sudovi su odbacili podnetu tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari. Po nalaženju sudova, o tužbenom zahtevu je već pravnosnažno odlučeno presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1070/16 od 01.06.2016. godine, donetom u sporu između istih stranaka.

I po nalaženju revizijskog suda, u ovom slučaju radi se o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Odredbom člana 359. stav 2. ZPP propisano je da sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu. Prema članu 360. stav 1. i 3. istog zakona, pravnosnažna presuda deluje samo među strankama, a pravnosnažnost presude vezuje se za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave.

Sledstveno tome, za postojanje pravnosnažno presuđene stvari potrebno je da je o istom zahtevu, zasnovanom na istim činjenicama, u sporu između istih stranaka već doneta pravnosnažna presuda.

U konkretnom slučaju, između ove parnice i parnice pravnosnažno okončane označenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, postoji identitet stranaka.

Podnetom tužbom tužilac u ovom sporu traži da se tuženi obaveže na isplatu dinarske protivvrednosti od 50.000 evra sa pripadajućom zateznom kamatom. U podnetoj tužbi tvrdi da je označeni iznos dao tuženom 09.09.2008. godine, na ime dela prodajne cene za poljoprivredno zemljište - parcelu ... KO ..., o čemu je sačinjena priznanica, ali da do prodaje navedene parcele nije došlo tako da tuženi primljeni novac drži bez pravnog osnova.

Tužilac je 25.03.2013. godine podneo tužbu protiv tuženog i Privrednog društva „Arhitekton“ iz Novog Sada kojom je tražio da se tuženi obavežu na isplatu dinarske protivvrednosti od 304.000 evra, na ime vraćanja udvojene kapare date za kupovinu poljoprivrednog zemljišta - katastarske parcele ... KO ... . Tužba je inicijalno bila podneta kao tužba glavnog mešanja (član 207. ZPP), zato što je u vreme njenog podnošenja već tekla parnica između označenog privrednog društva - tužioca i tuženog BB radi vraćanja udvojene kapare. Tužilac je u toj tužbi tvrdio da je iz svojih sopstvenih sredstava tuženom BB isplatio ceo iznos kapare, i to 09.09.2008. godine iznos od 50.000 evra u znak da je ugovor zaključen, a preostali iznos do 153.000 evra, koji su uplatili partneri njegovog privrednog društva vraćen je uplatiocima po osnovu njihovog pismenog sporazuma o međusobnim isplatama. I u toj parnici tužilac je, kao dokaz o isplati iznosa od 50.000 evra priložio priznanicu od 09.09.2008. godine. Tužbu podnetu u toj parnici tužilac je tokom postupka povukao u odnosu na tuženo privredno društvo. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu 1070/16 od 01.06.2016. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi BB na vraćanje udvojene kapare u iznosu od 308.000 evra sa zateznom kamatom u dinarskoj protivvrednosti.

Iz izloženog, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, između ove i prethodne, pravnosnažno okončane parnice postoji identitet i drugih elemenata na osnovu kojih se određuje da li je spor pravnosnažno presuđen

Naime, u obe parnice traži se isplata novčanog iznosa datog na ime kupovine zemljišta, parcele ... KO ..., koja nije realizovana. U obe parnice, zahtev za vraćanje iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti zasnovan je na istim činjenicama i dokazima - da je označeni iznos dat tuženom po priznanici od 09.09.2008. godine kao znak da je ugovor o prodaji zemljišta zaključen, s`tim što je taj iznos u prethodnoj parnici, koja je pravnosnažno okončana, predstavljen kao deo date kapare u ukupnom iznosu od 154.000 evra čije vraćanje u udvojenom iznosu je traženo u toj parnici.

Različiti pravni osnovi navedeni u tužbama kojima su parnice pokrenute nema značaja za ocenu o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Imajući izloženo u vidu, nisu osnovani navodi revizije kojima tužilac tvrdi da se u prethodnoj parnici nije odlučivalo o vraćanju iznosa od 50.000 evra, tako da ne postoji identitet predmeta ovog spora i spora u kome je doneta pravnosnažna presuda.

Iz dela obrazloženja drugostepene presude donete u prethodnoj parnici, na koji se tužilac poziva u prilog osnovanosti ovih revizijskih navoda, ne proizilazi da traženi iznos od 50.000 evra nije uračunat u ukupan iznos dat na ime kapare, već da se na osnovu predloženih i izvedenih dokaza nije moglo pouzdano utvrditi da tužilac ima pravo na vraćanje tog iznosa i da isti nije bio deo obračuna - sporazuma od 20.12.2008. godine, zaključenog između privrednog društva čiji je tužilac osnivač i još dva privredna društva koji su u ugovoru o kupoprodaji zemljišta i njegovim aneksima označeni kao kupci, kojim su regulisani njihovi međusobni odnosi nakon odluke drugih privrednih društava da raskinu kupoprodajni ugovor sa tuženim.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić