.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4609/2023
15.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Prentić, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, i BB iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3579/22 od 06.10.2022. godine, u sednici održanoj 15.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3579/22 od 06.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Republike Srbije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3579/22 od 06.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3912/21 od 30.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je on po osnovu održaja jedini isključivi vlasnik nepokretnosti i to: kp. .../... k.o. ..., površine 740m² - ostalo građevinsko zemljište u svojini; kp. .../... k.o. ..., površine 703m² - ostalo građevinsko zemljište u svojini; što su tuženi dužni da priznaju i trpe da se tužilac uknjiži u javnim evidencijama kao vlasnik na predmetnim nepokretnostima. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 175.424,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 3579/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene Republike Srbije i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3912/21 od 30.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene Republike Srbije za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Republika Srbija je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene Republike Srbije. Predmet tražene pravne zaštite je sticanje prava svojine održajem, a odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava kod utvrđene činjenice savesne državine tužioca, počev od 1998. godine, na predmetnim parcelama koje su državna svojina,. Posebnom revizijom revidenta osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu trajanja savesne državine tužioca, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U pogledu potrebe ujednačavanja sudske prakse, revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u postupcima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovoj parnici.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenta, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 21.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora (utvrđena rešenjem prvostepenog suda P 3912/21 od 05.07.2021. godine) je 2.532.465,00 dinara odnosno 21.540,06 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija revidenta nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
