Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, članovima 27. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je sin nestale BB, sa kojom je živeo u zajedničkom domaćinstvu u ..., kao i sa ocem DD koji je u kritičnom periodu bio na privremenom radu u Crnoj Gori. BB je dugogodišnji psihijatrijski pacijent, a poslednja hospitalizacija je bila od 05.01.2015. godine do 29.01.2015. godine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, svedok DD se sa BB poslednji put čuo telefonom iz Crne Gore, oko 10 časova dana 02.02.2015. godine, a takođe i komšija ĐĐ se sa njom čuo telefonom 02.02.2015. godine (uoči vašara u Rumi) oko 18-18,30 časova. Predlagač je majku poslednji put video 02.02.2015. godine kada je bila kod kuće i gledala televiziju, pre nego što je otišao u selo da kupi jagnje gde se zadržao tri do četiri sata, a kada je došao kući pre odlaska na spavanje nije proveravao gde se majka nalazi, misleći da je otišla da se prošeta. Sutradan je otišao na vašar i tek kada se oko podneva vratio shvatio je da majke nema. Raspitivanja kod komšija i porodice, uključujući i širu rodbinu iz Bosne i Hercegovine, nisu dala rezultata, nestanak je prijavljen i policiji, ali bez uspeha.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja sudovi su zaključili da su ispunjeni uslovi da se BB proglasi nestalom osobom, a da se kao datum njene smrti utvrdi 03.02.2015. godine.

Osnovano se revizijom predlagača ukazuje da je u pogledu utvrđivanja datuma smrti pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Sudovi nisu posebno obrazlagali zašto kao datum smrti uzimaju 03.02.2015. godine. Tokom trajanja postupka kao datum smrti označavan je i 03.02.2020. godine, koji je rešenjem prvostepenog suda ispravljen u 03.02.2015. godine, takođe bez obrazloženja.

Prema članu 64. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, kao vreme smrti smatraće se dan za koji se izvedenim dokazima utvrdi da je nestalo lice umrlo, odnosno dan koji nestalo lice verovatno nije preživelo. Ako ne može da se utvrdi taj dan, smatra se da je smrt nastupila prvog dana po isteku rokova iz člana 57. ovog zakona.

Članom 57. Zakona stav 1 b), propisano je da za umrlo može se oglasiti lice o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo čine verovatnim da više nije u životu. Stavom 2. člana 57, propisano je da se navedeni rok računa od dana kada je po poslednjim vestima nestali nesumnjivo bio živ, a ako se taj dan ne može tačno utvrditi, ti rokovi počinju da teku završetkom meseca, odnosno godine u kojoj je nestali po poslednjim vestima bio živ.

U postupku nije utvrđen dan kada je BB umrla, niti dan koji verovatno nije preživela, kao što se osnovano ukazuje revizijom predlagača, zbog čega se ima smatrati da je smrt nastupila prvog dana po isteku rokova iz člana 57. Zakona o vanparničnom postupku, a saglasno navedenom članu 64. stav 2. ZVP. Nema osnova za pretpostavku da je BB umrla neposredno po svom nestanku, da bi se kao datum smrti mogao utvrditi 03.02.2015. godine. Kako je 02.02.2015. godine poslednji dan za koji je utvrđeno da je BB bila živa, jer ju je tog dana video sin i tog dana su sa njom razgovarali suprug i komšija, to se primenom navedenih odredaba Zakona o vanparničnom postupku kao dan smrti mora odrediti 03.02.2020. godine.

Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je očiglednom omaškom u obrazloženju rešenja prvostepenog suda navedeno da je predlagač u svom iskazu rekao da je majku video kod kuće pre svog odlaska u selo po jagnje 03.02.2015. godine, iako je predlagač naveo da je to bilo pre vašara u Rumi, dakle 02.02.2015. godine, ali, po nalaženju revizijskog suda, bilo bi krajnje necelishodno da se, u ovom postupku koji je ionako predugo trajao, samo iz razloga ove omaške ukidaju nižestepene odluke.

Iz navedenih razloga, revizija predlagača je u pogledu datuma smrti BB uvažena, a pobijana odluka preinačena primenom člana 416. stav 2. ZPP u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP.

U preostalom delu, u pogledu odluke o troškovima postupka revizija je odbijena, jer se radi o postupku koji je vođen u interesu predlagača (koji pritom tokom postupka nije osporavao postavljanje advokata za staraoca nestalom licu, već to čini tek u podnetom vanrednom pravnom leku). Iz istog razloga predlagaču nisu dosuđeni ni troškovi revizijskog postupka, a sve primenom člana 28. Zakona o vanparničnom postupku. Nisu dosuđeni ni traženi troškovi postupka staraocu za poseban slučaj protivnika predlagača, u delu u kojem je revizija odbijena, zato što podnošenje odgovora na reviziju ne spada u troškove koji su bili potrebni radi vođenja ovog vanparničnog postupka, a saglasno članu 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom i trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić