Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Slavica Tomašević, advokat iz ..., protiv tuženih BB, sa poslednjom poznatom adresom u ..., sada nepoznatog prebivališta i boravišta, čiji je privremeni zastupnik Zorica Jovanović Đukanović advokat iz ... i VV iz ..., koga zastupa punomoćnik Zoran Milošević, advokat iz ... radi utvrđenja ništavosti i predaje u posed, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3247/22 od 14.06.2023. godine, u sednici održanoj 06.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3247/22 od 14.06.2023. godine i predmet vraća istom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbama tuženih.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 59243/21 od 24.02.2022. godine dozvoljeno je preinačenje tužbe izvršeno podneskom od 14.02.2018. godine; utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Ugovor o kupovini i prodaji stana zaključen između tuženog BB, kao prodavca i tuženog VV, kao kupca, overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov.br. .../... dana 12.11.2010. godine, te Aneks I ugovora o kupovini i prodaji stana zaključen između tuženog BB kao prodavca, i tuženog VV, kao kupca, overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov.br. .../... od dana 16.02.2011. godine, u delu u kom je raspolagano ½ idealnog dela stana br. ..., površine 97m2 u potkrovlju zgrade br. ... u Ul. ... u ..., na kat. parc. br. ..., upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužilja kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti upiše promenu; obavezan je tuženi VV da tužilju uvede u suposed i omogući joj nesmetanu sudržavinu navedenog stana, srazmerno suvlasničkom udelu ½ idealnog dela, tako što će tuženi BB tužilji AA predati ključ ili drugo sredstvo potrebno za nesmetani ulazak tužilje u suposed; obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 358.763,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršnost pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3247/22 od 14.06.2024. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.59243/21 od 24.02.2022. godine, u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor i aneks ugovora bliže navedeni u izreci presude, u delu u kome je raspolagano ½ idealnog dela stana bliže opisanog u izreci presude, što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe da tužilja kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti upiše promenu, kao neosnovan; preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže drugotuženi da tužilju uvede u suposed i omogući joj nesmetanu sudržavinu predmetnog stana, tako što će tuženi tužilji predati ključ ili drugo sredstvo potrebno za nesmetan ulazak tužilje u suposed; preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da drugotuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 205.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršnost pa do konačne isplate; odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Drugotuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. i člana 403. st.2. tač. 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tuženi BB je stan broj ..., u Ul. ... br. ..., na kat. parc. br. ..., upisanoj u ln.br. ... KO ..., kupio 16.03.2005. godine, a tužilja se na adresu tog stana kod organa koji vodi evidenciju prebivališta, prijavila 09.09.2005. godine. Brak između tužilje i tuženog BB razveden je pravosnažnom presudom Prvog suda u Beogradu P2 10066/10 od 31.01.2011. godine. Navedeni stan je bio predmet spornog ugovora o kupoprodaji između tuženih, koji je zaključen 12.11.2010. godine, kao i aneksa istog ugovora od 16.02.2011. godine.

Pre zaključenja navedenog ugovora, tuženi BB je ugovorom o prodaji nepokretnosti Ov.br. .../... od 16.03.2005. godine kupio trosoban stan u izgradnji (sporni stan), a prema izvodu iz lista nepokretnosti SKN Beograd 2 od 22.11.2010. godine, bio je upisan kao vlasnik tog stana sa obimom udela od 1/1, dok je u B listu – podacima o teretima i ograničenjima na ovom stanu bila upisana izvršna vansudska hipoteka na osnovu založne izjave založnog dužnika, prvotuženog, u korist poverioca „...“ ad ... . Prvotuženi je ugovorom o kupovini i prodaji stana Ov.br. .../... od 12.11.2010. godine ovaj stan otuđio drugotuženom VV, s tim što je ugovorom konstatovano da je drugotuženi isplatio iznos od 10.000 evra na ime dela kupoprodajne cene, a za ostatak kupoprodajne cene drugtuženi se obavezao da će isplatiti prvotuženom iznos od 40.000 evra, na dan sudske overe ugovora i iznos od 61.854 evra najkasnije do 01.02.2011. godine, a da iznos od 48.146 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 5.167.112,00 dinara, drugotuženi isplati u korist „...“.

Tužilja je kod Službe za katastar nepokretnosti, dana 14.02.2011. godine, upisala na spornoj nepokretnosti zabeležbu o pokretanju spora za utvrđivanje prava na nepokretnosti. Tuženi su 16.02.2011. godine zaključili Aneks I kupoprodajnog ugovora kojim je konstatovano da je prvotuženi primio kupoprodajnu cenu iz člana 3. alineja 1-3 ugovora, te da po navedenom osnovu prvotuženi nema daljeg potraživanja prema drugotuženom, koji je u celosti isplatio iznos u korist „...“ AD ..., na koji se obavezao, te se drugotuženi upisao kao vlasnik navedenog stana sa udelom 1/1 rešenjem RGZ SKN Beograd 2 od 02.06.2011. godine.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8975/10 od 28.12.2012. godine, koja je postala pravnosnažna 13.02.2013. godine, utvrđeno je da je tužilja po osnovu bračne tekovine vlasnik na ½ predmetnog stana, a što je tuženi BB dužan priznati i trpeti da tužilja svoje pravo svojine upiše u Katastar nepoketnosti. Drugotuženi je protiv prvotuženog podneo krivičnu prijavu zbog krivičnog dela prevare Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu u vezi sa ugovorom o kupovini i prodaji stana Ov.br. .../... od 12.11.2010. godine.

S obzirom da je u vreme kupoprodaje navedeni stan bio u režimu zajedničke svojine, kao bračna tekovina tužilje i prvotuženog, na koju se primenjuje zakonska pretpostavka iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, prvostepeni sud je zaključio da upis prvotuženog kao vlasnika nepokretnosti na stanu njega nije činio nosiocem prava na celoj nepokretnosti, pa je oborena pretpostavka o tačnosti podataka u smislu člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru, kao i zakonska pretpostavka savesnosti drugotuženog, koji je mogao da sazna bračni status prvotuženog prilikom zaključenja spornog pravnog posla, pa je ocenio da nisu dokazani navodi drugotuženog da je bio u uverenju da sporni stan predstavlja posebnu imovinu prvotuženog.

Drugostepeni sud je, u sednici veća, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev, pri čemu nije prihvatio ocenu dokaza i zaključak prvostepenog suda. Prema stanovištu drugostepenog suda, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud neosnovano nalazi da je drugotuženi, kao kupac spornog stana, mogao da sazna da je u vreme kupoprodaje prvotuženi bio oženjen tužiljom, pošto ih je upoznao zajednički prijatelj i pošto su se više puta videli pre dogovora o kupoprodaji, pa smatra da drugotuženi nije bio savestan sticalac, iako je u vreme kupoprodaje prvotuženi jedini bio upisan kao vlasnik stana na kome je postojala hipoteka, te ne može sa uspehom da se poziva na odredbu člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru. Drugostepeni sud smatra da je drugotuženi bio savestan sticalac stana prilikom zaključenja spornog ugovora i aneksa tog ugovora, jer je u periodu koji je prethodio zaključenju spornog ugovora prvotuženi bio upisan kao vlasnik na stanu sa udelom od 1/1, zabeležba postojanja spora o utvrđivanju prava na nepokretnosti upisana je samo dva dana pre zaključenja aneksa ugovora od 16.02.2011. godine, prema kom je drugotuženi isplatio hipoteku na spornom stanu, s tim da za zabelbežbu drugotuženi nije mogao da sazna u tako kratkom periodu. Drugotuženi je, po nalaženju drugostepenog suda, savesni sticalac, koji je u posedu stana, te u smislu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ima prvenstvo u odnosu na tužilju, a drugotuženi nije mogao da zna da je prvotuženi stekao sporni stan u bračnoj zajednici sa tužiljom, jer mu prvotuženi nije rekao da je u braku sa tužiljom, već je izlazio i živeo sa drugom ženom za koju je drugotuženi znao. Zato je drugostepeni sud odlučio preinačenjem prvostepene presude.

Vrhovni sud smatra da se osnovano revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud drugačije ocenio iskaze svedoka i stranaka u odnosu na ocenu prvostepenog suda i doneo drugačiji zaključak, a što nije mogao da učini bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom.

Odredbom člana 373. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog Zakona, drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu, ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi, ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima, ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda, ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da drugostepeni sud nije u mogućnosti da drugačije ceni dokaze izvedene pred prvostepenim sudom radi preinačenja drugostepene presude. Ako ne prihvati ocenu dokaza prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud je dužan da sam, na održanoj raspravi, ponovno izvede dokaze.

U konkretnom slučaju, pobijana presuda drugostepenog suda doneta je u sednici veća, tako što je drugostepni sud drugačije cenio iskaze stranaka i svedoka, izvodeći zaključak da je drugotuženi savesni sticalac spornog stana, suprotno zaključku prvostepenog suda da u konkretnom slučaju drugotuženi nije savestan, jer je iz dokaza izvedenih u prvostepenom postupku i utvrđenog činjeničnog stanja mogao da zna da je sporni stan zajednička svojina tužilje i prvotuženog. Pošto je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, onda nema uslova za preinačenje prvostepene presude u sednici veća, drugačijom ocenom tih istih dokaza i izvođenjem drugačijeg zaključka, već je drugostepeni sud bio dužan da zakaže raspravu na kojoj će, ponovnim izvođenjem dokaza i saslušanjem stranaka i svedoka da utvrdi bitne činjenice za pravilno odlučivanje o tužbenom zahtevu. Drugostepeni sud nije tako postupio a morao je to da učini, imajući u vidu i činjenicu da je u ovom predmetu već jedanput bila doneta prvostepena presuda, koju je apelacioni sud ukinuo.

Iz navedenih razloga primena materijalnog prava nije mogla biti ocenjena, pa je presuda drugostepenog suda ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, zakazati raspravu pred drugostepenim sudom i ponovo izvesti dokaze iz prvostepenog postupka, kako bi imao mogućnost da te dokaze oceni na drugačiji način u odnosu na ocenu prvostepenog suda i izvede drugačiji zaključak u pogledu savesnosti prvotuženog, te će pravilnom primenom materijalnog prava, donese novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković