Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, obojice iz ..., maloletnog VV, čiji je zakonski zastupnik majka GG, maloletne DD i maloletnog ĐĐ, čiji je zakonski zastupnik majka EE, svi iz ... i ŽŽ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz .., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1296/20 od 18.06.2020. godine, u sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1296/20 od 18.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5632/19 od 06.03.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati i to: tužiocu AA 1.935.147,72 dinara, tužiocu BB 1.935.147,72 dinara, tužiocu maloletnom VV 1.939.356,54 dinara, tužilji maloletnoj DD 970.433,61 dinar, tužilji maloletnoj ĐĐ 970.433,61 dinar, tužiocu ZZ 333.274,12 dinara i tužiocu ŽŽ 6.018,72 dinara, svima sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i da im solidarno naknadi troškove postupka u visini od 1.102.378,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate na ovu razliku, preko dosuđenog iznosa od 1.939.356,54 dinara tužiocu maloletnom VV do traženog iznosa od 1.942.686,80 dinara; preko dosuđenog iznosa od 970.433,61 dinar tužilji maloletnoj DD do traženog iznosa od 971.311,80 dinara; preko dosuđenog iznosa od 970.433,61 dinar tužilji maloletnoj ĐĐ do traženog iznosa od 971.311,80 dinara i preko dosuđenog iznosa od 6.018,72 dinara tužiocu ŽŽ do traženog iznosa od 13.270,04 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1296/20 od 18.06.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka potvrđena u odnosu na tužioce AA, BB, maloletnog VV, maloletne DD, maloletne ĐĐ i ŽŽ. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka, dok je stavom trećim upućeno prvostepenom sudu da izvrši ispravku 6. alineje drugog stava izreke presude.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi isplate je 19.04.2019. godine podnelo više tužilaca, koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, sa kojih razloga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno, odnosno, merodavna je najveća pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, a to je u ovom slučaju 1.939.356,54 dinara. Kako navedeni iznos predstavlja dinarsku protivvrednost 16.422,24 evra na dan podnošenja tužbe (1 evro = 118,0933 dinara), koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić