Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo od 26.01.2009. godine, koje je doneto u postupku inspekcijskog nadzora, tužiocu i odgovornom licu AA zabranjeno je obavljanje poštanskih usluga i naloženo da odmah po prijemu ovog rešenja privremeno obustavi prijem, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka do pribavljanja dozvole nadležnog organa, te da rešenje stupa na snagu odmah, kao i da žalba na rešenje ne odlaže njegovo izvršenje. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo od 10.02.2009. godine, kojim je odbijena žalba tužioca i AA. Presudom Upravnog suda U 7572/10 (2009) od 07.10.2010. godine, tužbe tužioca i AA su uvažene i poništeno je drugostepeno rešenje od 10.02.2009. godine, nakon čega je rešenjem Ministarstva za telkomunikacije i informaciono društvo od 29.11.2010. godine odbijena žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje od 26.01.2009. godine. Presudom Upravnog suda U 3194/10 od 26.09.2012. godine uvažena je tužba tužioca, poništeno je rešenje Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo od 29.11.2010. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Rešenjem Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine od 25.10.2012. godine poništeno je rešenje inspektora za poštanske usluge od 26.01.2009. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Inspektor za poštanske usluge izvršio je 12.12.2012. godine inspekcijski pregled tužioca i sačinio zapisnik u kom je konstatovano da je, od dana dobijanja rešenja od 26.01.2009. godine do 12.12.2012. godine, zabrana poštovana i delatnost nije obavljana, kao i da se delatnost sada obavlja u okviru firme „YU-PD Express“. Rešenjem Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, inspektor za poštanske usluge od 29.08.2013. godine naloženo je tužiocu da po prijemu rešenja obustavi prijem, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka privremeno, do pribavljanja dozvole nadležnog organa, a rešenjem Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija od 15.10.2013. godine, izmenjeno je rešenje od 29.08.2013. godine, te je naloženo Privrednom društvu „Daily express“ sa sedištem u Beogradu, da odmah po prijemu ovog rešenja obustavi prijem, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka privrmeno, a najduže do 60 dana od prijema ovog rešenja, dok je u ostalom delu odbijena žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje od 29.08.2013. godine. U periodu od 29.01.2009. godine do 31.03.2009. godine tužilac je sporazumno raskinuo ugovore sa svim zaposlenim radnicima, odjavio ih je sa osiguranja i svim zaposlenima je isplatio zarade i pripadajuće poreze i doprinose. Ubrzo nakon prestanka obavljanja delatnosti, zakonski zastupnik tužioca AA je otkupila udeo u privrednom društvu „YU-PD Express“, tako da je u okviru tog novog privrednog društva tužilac nastavio da obavlja svoju delatnost zapošljavajući sve radnike koji su ranije radili u „Daily express“, a zakupljeni poslovni prostori, automobili i logo izdati su u zakup reduzeću „YU-PD Express“. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Radiše Pitulića od 03.06.2013. godine proizilazi da je visina stvarne štete koja je nastala po kompaniju „Daily express“, zbog zabrane njenog rada u periodu od 26.01.2009. godine do 31.03.2009. godine na dan 31.05.2013. godine ukupno 71.909.907,16 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da su organi tužene u prvostepenom i drugostepenom postupku primenjivali Zakon o poštankim uslugama i da nije bilo nezakonitog rada organa tužene, zaključivši da činjenica što je više puta poništavano rešenje kojim je tužiocu privremeno zabranjeno obavljanje poštanskih usluga ne znači da je organ tuženog nepravilno radio, da su prvostepeni i drugostpeni upravni organi postupali kao nadležni organi u propisanoj proceduri u kojoj je tužilac koristio zakonom propisana pravna sredstva, te da je pravilnost i zakonitost rešenja prvostepenog organa tužene ispitivana u postupku po žalbama tužioca, odnosno pravilnost i zakonitost drugostepenog organa u postupku po tužbi tužioca Upravnom sudu, iz čega proizilazi da su organi tužene različito tumačili zakon, što nije nezakonit i nepravilan rad organa tužene.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda navedeni zaključak nižestepenih sudova se za sad ne može prihvatiti kao pravilan, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Zakonom o poštanskim uslugama („Službeni glasnik RS“, br. 18/05) propisano je da poštanski operator obavlja poštanske usluge na osnovu dozvole (član 78.), da se zahtev za dodelu dozvole podnosi na obrascu koji propisuje Agencija (član 80. stav 2.), da je Agedcija dužna da o urednom zahtevu za dodelu dozvole odluči u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva (član 81. stav 1.), da su poštanski operatori koji, u vreme stupanja na snagu ovog zakona, obavljaju poštanske usluge, obavezni da usklade svoje poslovanje i obavljanje delatnosti u oblasti poštanskih usluga sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana izbora članova Saveta Agencije, te da zahtev za izdavanje licence odnosno odobrenja za obavljanje poštanskih usluga, poštanski operatori iz stava 1. ovog člana mogu podneti u roku od tri dana od dana izbora članova Saveta Agencije (član 104. stav 1. i 2.).

U konkretnom slučaju u vreme kada je tužiocu izrečena zabrana obavljanja poštanskih usluga (rešenjem Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo od 26.01.2009. godine, koje je doneto u postupku inspekcijskog nadzora), nije postojala mogućnost da se tužilac obrati nadležnom organu radi dobijanja dozvole za obavljanje poštanskih usluga u smislu navedenih odredbi Zakona o poštanskim uslugama na šta je ukazano presudom Upravnog suda U 7572/10 od 07.10.2010. godine u kojoj je navedeno da upravni organ nije cenio žalbenu argumentaciju koja se odnosi na nemogućnost tužioca da pribavi dozvolu koju mu neosnovano kao uslov za obavljanje delatnosti upravni organ nameće, kao i presudom Upravnog suda U 31394/10 od 26.09.2012. godine u kojoj je navedeno da je upravni organ u drugostepenom rešenju konstatovao da ne postoji nadležni organ za dodelu dozvole, obrazac na kome se može podneti zahtev za izdavanje dozvole, te da ne postoji mogućnost za dobijanje dozvole. Naime, kako nije postojao Savet Republičke agencije za poštanske usluge niti su postojali predlozi za izbor članova Saveta u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona (koji rok je istekao početkom meseca aprila 2006. godine), te saglasno navedenom, nije postojao obrazac na kom je tužilac mogao podneti zahtev za dodelu dozvole, niti je postojala mogućnost da se o takvom zahtevu za dodelu dozvole odlučuje jer nisu postojala tela kojima je u nadležnost stavljeno donošenje tih odluka, kako se to osnovano navodi u reviziji. Stoga je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da nije bilo nezakonitog i nepravilnog rada tužene koji bi bio osnov za naknadu štete, zbog čega je po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužena na osnovu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu i u obavezi da tužiocu naknadi štetu proisteklu donošenjem rešenjem od 26.01.2009. godine, na osnovu kojeg je izrečena zabrana obavljanje poštanskih usluga.

U pogledu zakonskih uslova za naknadu materijalne štete i visine štete u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima, pobijane pobijane presude ne sadrže razloge pa su zbog pogrešne primene materijalnog prava u pogledu osnova odgovornosti tuženog za naknadu ove štete ostale neutvrđene činjenice u pogledu navedenih okolnosti iz člana 189. u vezi člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, tokom postupka je utvrđeno da je 12.12.2012. godine izvršen inspekcijski pregled tužioca od strane inspektora za poštanske usluge i sastavljen zapisnik u kom je konstatovano da je od dana dobijanja rešenja od 26.01.2009. godine do 12.12.2012. godine zabrana poštovana i delatnost nije obavljana, da je u periodu od 29.01.2009. godine do 31.03.2009. godine tužilac sporazumno raskinuo ugovore sa svim zaposlenim radnicima, odjavio ih je sa osiguranja i svim zaposlenima je isplatio zarade i pripadajuće poreze i doprinose, kao i da je ubrzo nakon prestanka obavljanja delatnosti, zakonski zastupnik tužioca AA otkupila udeo u privrednom društvu „YU-PD Express“, tako da je u okviru tog novog privrednog društva tužilac nastavio da obavlja svoju delatnost zapošljavajući sve radnike koji su ranije radili u „Daily express“, a zakupljeni poslovni prostori, automobili i logo izdati su u zakup reduzeću „YU-PD Express“se sada delatnost obavlja u okviru firme „YU-PD Express“. Kako pravilno utvrđivanje visine nastale štete, bez obzira da li se radi o običnoj šteti ili izgubljenoj dobiti, obavezuje sud da utvrdi i da li je u njenom nastanku bilo doprinosa oštećenog, kao i da li je šteta umanjena na neki način, što znači da je trebalo utvrditi da li postoji doprinos tužioca za nastalu štetu, na koji je u toku postupka tužena ukazivala navodeći da tužilac nije pokrenuo postupak za dobijanje dozvole za rad, već je odlučio da trajno obustavi svoj rad i uđe u postupak kupovine privrednog subjekta (koji je u smislu odredbe člana 104. Zakona o poštanskim uslugama imao pravo da nastavi sa radom), kao i da je tužilac u spornom periodu imao mogućnost da u skladu sa odredbom člana 16. stav 2. Zakona o poštanskim uslugama na osnovu ugovora u ime i za račun javnog poštanskog operatora, obavlja pojedine tehnološke procese iz domena univerzalne poštanske usluge, a što tužilac nije učinio, a koji istaknuti prigovor podeljene odgovornosti nižestepeni sudovi nisu cenili, nalazeći da je tokom postupka utvrđeno da nema uzročno-posledične veze između radnji organa tužene i štete koju je tužilac pretrpeo, a zbog čega nije cenjen ni nalaz i mišljenje veštaka.

Imajući u vidu da je na ovaj način, zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, pa time nije bilo uslova za preinačenje pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 416. stav 2. ZPP, ukinuo nižestepene odluke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno odlučio kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić