Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena-protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilac-protivtuženi je podneo odgovor na reviziju zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP s`obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile brak 2012. godine, u kome je rođeno zajedničko dete mal. VV ... godine. Zajednica života stranaka je prestala 2016. godine, kada se tužena iselila iz zajedničkog domaćinstva i život nastavila u domaćinstvu svojih roditelja. Maloletna VV nastavila je da živi sa ocem, ali je uredno održavala kontakt sa majkom, koja je 16.11. 2017.godine, zasnovala novu vanbračnu zajednicu sa GG. Tužena je zbog zdravstvenih tegoba i dijagnostifikovanog duševnog poremećaja tokom 2016. godine, lečena hospitalno, a zatim medikamentnom terapijom. Zbog dejstva lekova veći deo vremena tokom dana je provodila spavajući što se odrazilo na njen odnos sa mlt. ćerkom, koja je odbijala da noći provodi u domaćinstvu majke i njenih roditelja. Tužena sve vreme uživa podršku svoje primarne porodice, a i mlt. VV je uspostavila bliske emotivne odnose sa dedom i babom po majci. Mlt. VV je dete pravilnog psihofizičkog razvoja, dobro je adaptirana na aktuelnu životnu situaciju, manifestuje osećanja sreće i bezbrižnosti. Tužilac poseduje odgovarajuće roditeljske kompetencije i na adekvatan način se stara o mlt. VV. Podršku mu pruža njegov otac koji brine o maloletnom detetu u vreme kada je tužilac zbog poslovnih obaveza sprečen. Tužilac obrađuje veću površinu poljoprivrednog zemljišta od kog deo ima u vlasništvu, a deo obrađuje kao zakupac. Pravilno sagledava ulogu majke u životu zajedničkog deteta, ne brani viđanje i ima poverenja da će maloletna VV biti dobro zbrinuta u domaćinstvu majke. Tužena nije zaposlena, nalazi se na evidenciji NSZZ. Finansijski je pomažu roditelji dok je njen sadašnji vanbračni suprug zaposlen i ostvaruje redovnu zaradu. U postupku je utvrđeno da tužena nedovoljno aktivno traži zaposlenje, odnosno da je odbila ponudu Nacionalne službe za zapošljavanje da se zaposli u ... „ ...“ u ... .

Kod utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se o njoj stara otac odnosno da on vrši samostalno roditeljsko pravo kao i kada su odbili protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje za supružničko izdržavanje.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se pobija odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava i zahtevu za supružničko izdržavanje.

Iz odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta i članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, proizilazi da je u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. U konkretom slučaju, pravilno su primenjene navedene zakonske odredbe, u situaciji kada je bračna zajednica parničnih stranaka prekinuta i kada oni nemaju zajedničko prebivalište, odnosno zajedničko mesto stanovanja, kao i odredba člana 77. Porodičnog zakona, kada je određeno da će roditeljsko pravo nad maloletnim zajedničkim detetom parničnih stranaka vršiti otac – tužilac, te uređen način održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom, kao roditeljem sa kojim dete ne živi. Prilikom donošenja ove odluke sud je postupio u smislu člana 270. Porodičnog zakona koji nalaže da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodničnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovne za posredovanje u porodičnim odnosima. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i činjenicu da sud ne raspolaže stručnim znanjem koje je potrebno da bi se razjasnile i utvrdile sve činjenice od značaja za odluku o poveravanju maloletnog deteta jednom od roditelja, sud je ispravno postupio kada je radi utvrđivanja tih okolnosti zatražio mišljenje Centra za socijalni rad ... . S toga su bez uticaja navodi revizije kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 271.ZPP, imajući u vidu da je sud postupio u smislu člana 270. PZ., a tužena nije dovela u sumnju stručnost sačinjenog izveštaja u delu koji se tiče njenih nedovoljnih roditeljskih kapaciteta za samostalno vršenje roditeljskog prava. Nije bilo potrebe za izvođenjem dokaza od strane „nepristrasnog centra za socijalni rad“ , jer je sud doneo odluku imajući u vidu mišljenje Centra za socijalni rad, koji je stručno mišljenje dao i na osnovu izvoda iz medicinske dokumentacije i urednog kontakta sa obe parnične stranke i sa mal. detetom i u skladu sa pravilima struke iz kojih razloga se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije u pogledu odluke o vršenju roditeljskog prava, pravilno je primenjeno materijalno pravo, jer je su ocenjeni svi izvedeni dokazi, a pre svega izveštaj Centra za socijalni rad iz koga se jasno zaključuje da je tokom terenske posete detetu omogućeno da izrazi mišljenje (u skladu sa godinama i zrelošću deteta) sa kojim roditeljem želi da živi, pa nije bilo potrebe da sud ponovo utvrđuje mišljenje deteta koje nije navršilo 10. godinu života. Najbolji interes deteta ( 266. PZ) je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a zaštita interesa deteta je odlučujuća okolnost koja se ceni prilikom donošenja odluke o poveravanju maloletnog deteta jednom od roditelja da vrši roditeljsko pravo. Bračna zajednica između stranaka je prestala 2016. godine kada je maloletno dete parničnih stranaka VV (rođena ... godine) ostala da živi kod oca. Imajući u vidu utvrđene činjenice da se VV u sredini u kojoj živi sa ocem oseća zaštićeno i sigurno da je prihvaćena u socijalnoj sredini u kojoj živi od rođenja, da ostvaruje pozitivne obrazovne rezultate, da otac ima pozitivan emotivni, vaspitni, socijalni i razvojni uticaj na nju, da poseduje odgovarajuće roditeljske kapacitete da prepozna i da na zadovoljavajući način reaguje na potrebe maloletnog deteta, da je VV urednog intelektualnog i emocionalnog razvoja pri čemu je opservacijom ustanovljena veća privrženost ocu ovde tužiocu-protivtuženom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta VV da se o njoj stara otac i da on vrši samostalno roditeljsko pravo. Uostalom, ova odluka je podložna izmeni ukoliko prestane da bude u interesu deteta, ili ukoliko druge okolnosti nalažu potrebu izmene postojeće odluke.

Takođe, po oceni ovog suda, pravilno je primnjeno materijalno pravo-odredba člana 151. PZ, kada je ocenjeno da, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje supružanskog izdržavanja.

Prema Porodičnom zakonu supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen ima pravo na izdržavanje drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima (član 151. stav 1). Nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika (član 151. stav 3).

U situaciji kada je tužena-protivtužilja zasnovala novu vanbračnu zajednicu, a njen sadašnji vanbračni suprug je zaposlen i ostvaruje redovnu zaradu i finansijski je pomažu roditelji, obavezivanje tužioca-protivtuženog na plaćanje supružanskog izdržavanja bi predstavljalo očiglednu nepravdu za njega. Kako postoje okolnosti iz člana 151. stav 3. PZ koje isključuju pravo na izdržavanje neobezbeđenog razvedenog supružnika , tužilac-protivtuženi nije dužan da doprinosi izdržavanju tužene-protivtužilje iz kojih razloga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić