Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3530/18 od 03.05.2019. godine, stavom I izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 15910/16 od 24.01.2018. godine, tako što je u tački 1. odbijen tužbeni zahtev tužioca protiv tužene da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen između VV kao primaoca izdržavanja i BB kao davaoca izdržavanja Ov br. 3R-I-24/09 od 05.03.2009. godine pred Opštinskim sudom u Kragujevcu i aneks ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen između VV kao primaoca izdržavanja i BB kao davaoca izdržavanja Ov br. 2R3-265/2011 od 07.04.2011. godine pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, delimično ništav i ne proizvodi pravno dejstvo i to u delu koji se odnosi na udeo od 2/8 prava korišćenja na kp. br. ..../... KO ..., površine 0.04.71ha i da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja sa udelom od 2/8 na kp. br. .../...površine 0.04,71ha KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi da tužilac bez njene dalje saglasnosti ili prisustva, već samo na osnovu ove presude upiše to svoje pravo u katastru nepokretnosti i da tužiocu preda u državinu napred navedenu nepokretnost u navedenom delu. Tačkom 2. usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tužene i utvrđeno da su ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen između VV kao primaoca izdržavanja i BB kao davaoca izdržavanja pod Ov br. 3R-I-124/09 od 05.03.2009. godine pred Opštinskim sudom u Kragujevcu i aneks ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen između VV kao primaoca izdržavanja i BB kao davaoca izdržavanja pod Ov br. 2R3-265/2011 od 07.04.2011. godine pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, delimično ništavi i ne proizvode pravno dejstvo i to u delu koji se odnosi na udeo od 3/8 prava svojine na nepokretnosti – kući, koja se sastoji od prizemlja i jednog sprata, površine 120m² u osnovi i na pomoćnom objektu sa četiri pomoćna odeljenja koje su izgrađene na kp. br. ... u površini od 0.04,85ha KO ... i istom udelu u pravu korišćenja na kp. br. ... KO ... i kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac stekao pravo svojine sa udelom od 3/8 idealne, kao pravni sledbenik svoje pok. majke GG po osnovu njenog sticanja u bračnoj zajednici sa pok. VV na porodičnoj stambenoj zgradi – kući koja se sastoji od prizemlja i jednog sprata, površine 120m² u osnovi i na pomoćnom objektu sa četiri pomoćna odeljenja koji su izgrađeni na kp. br. ... u površini od 0.04.85ha KO ... i istom udelu prava korišćenja na kp. br. ... KO ... i utvrđuje da je tužilac stekao pravo svojine sa udelom od 3/8 idealne kao pravni sledbenik svoje pok. majke GG po osnovu po osnovu njenog sticanja u bračnoj zajednici sa pok. VV na porodičnoj stambenoj zgradi – kući koja se sastoji od prizemlja i jednog sprata, površine 120m² u osnovi i na pomoćnom objektu sa četiri pomoćna odeljenja na kp. br. ... u površini od 0.04,85ha upisana u LN br. ... KO ..., sa pravom korišćenja na kp. br. ... KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi da se tužilac bez njene dalje saglasnosti i prisustva na osnovu ove presude sa tim svojim pravom upiše u katastar nepokretnosti i da tužiocu preda u državinu napred opisanu nepokretnost u navedenom udelu. Tačkom 3. usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da su ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen između VV kao primaoca izdržavanja i BB kao davaoca izdržavanja Ov br. 3R-I-124/09 od 05.03.2009. godine pred Opštinskim sudom u Kragujevcu i aneks ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen između VV kao primaoca izdržavanja i BB kao davaoca izdržavanja pod Ov br. 2R3- 265/2011 od 07.04.2011. godine pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, delimično ništavi i ne proizvode pravno dejstvo i to u delu koji se odnosi na udeo od 3/8 prava korišćenja kp. br. .../... KO ... površine od 0.04,71ha i da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja kp. br. .../... sa udelom od 3/8 što je tužena dužna da trpi i da tužilac bez saglasnosti tužene, a na osnovu ove presude upiše to svoje pravo u katastar nepokretnosti i da tužena preda tužiocu u državinu napred opisanu nepokretnost u navedenom udelu. Tačkom 4. odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. Stavom II izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 15.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija tužene osnovana. Iz sadržine revizije proizilazi da se drugostepena odluka pobija u stavu I tačke 2, 3. i 4. i stav II izreke.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju sada pok. VV i tužena zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju pred Opštinskim sudom u Kragujevcu 3R-I-124/09 dana 04.03.2009. godine. Davalac izdržavanja BB obavezala se primaocu izdržavanja VV i njegovoj supruzi GG da se o njima brine do kraja života, da ih u bolesti neguje, leči i izdržava, a posle smrti pristojno sahrani, podušja izda po svim verskim običajima i za sav taj trud i pažnju koju će ugovarač BB da pruži ugovaraču VV i njegovoj supruzi, ugovarač VV se obavezao da posle njegove smrti na ugovarača Branku prenese pravo svojine na nepokretnostima – kući koja se sastoji od prizemlja i jednog sprata, površine 120m² u osnovi i pomoćnih objekata sa četiri pomoćna odeljenja, koje su izgrađene na kat. parc. br. ... u površini od 0.04,85ha KO ... kao vanknjižno vlasništvo, zajedno sa pravom korišćenja katastarske parcele na kojoj su objekti izgrađeni sa svim pokretnim stvarima koje se nalaze u ovim objektima i da prenese pravo korišćenja na nepokretnosti označenoj kao kat. parc. .../... u površini od 0.04,71ha KO ... . Sada pok. VV kao primalac izdržavanja i tužena BB su zaključili i aneks ugovora o doživotnom izdržavanju Ov br. 2R3-265/2011 od 07.04.2011. godine pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, tako što je dopunjen osnovni ugovor na taj način što se primalac izdržavanja obavezao da će davaocu izdržavanja za svu pomoć koju će ukazati njemu i njegovoj supruzi GG preneti pravo svojine koje je preneto ugovorom o doživotnom izdržavanju i pravo korišćenja na nepokretnosti vikend kući površine 28m² koja se nalazi na kp. br. .../..., mesto zvano ..., list nepokretnosti broj ... KO ..., ukupne površine od 0.05.32ha. Majka tužioca sada pok. GG umrla je 12.09.2009. godine, a sada pok. VV otac tužioca preminuo je 25.07.2013. godine. Tužilac nije živeo u domaćinstvu sa roditeljima jer se nije podnosio sa ocem koji je mnogo pio, pa je bio loš odnos između njih i isti je zasnovao posebnu zajednicu sa svojom suprugom i decom. Pok. VV bio je dosta i osoran, često je isterivao i svoju suprugu iz domaćinstva, majku tužioca ali se ona uvek vraćala. Pok. VV je tužioca kao malog terao mnogo da radi. Pok. GG, majka tužioca je bila upoznata sa svim tim činjenicama kao i sa činjenicom da je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa BB, a VV se odlučio da zaključi ugovor sa tuženom jer niko od rodbine nije hteo da ih gleda. Tužena je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju i aneks ugovora o doživotnom izdržavanju izvršila u celosti.

Pri ovakvom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca a vezano za 2/8 u odnosu na pravo korišćenja na kat. parc. .../..., nalazeći da je predmetna parcela bila obuhvaćena aneksom ugovora o doživotnom izdržavanju Ov br. 2R3-265/2011 od 07.04.2011. godine. Ovo iz razloga što je pok. GG umrla 10.09.2009. godine, njen suprug VV je nakon njene smrti raspolagao sa naznačenom parcelom, što nije mogao, pa je usvojio tužbeni zahtev tužioca u tom delu nalazeći da je pok. GG učestvovala sa sticanjem u delu od 4/8 na toj imovini i da se isti javlja kao naslednik pok. GG u ½ te kvote. U preostalom delu tužbeni zahtev je odbio kao neosnovan, nalazeći da je pok. GG znala za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju, sa tim zaključenjem ugovora i aneksa ugovora se saglasila, pa bez obzira što je ista učestvovala u sticanju u zajednici na toj imovini sa pok. VV. Odlučujući o žalbi, Apelacioni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo, pa je preinačio prvostepenu odluku. U pogledu stava 1. izreke, a u odnosu na kat. parc. .../..., drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud očigledno pogrešno shvatio da je predmetna parcela obuhvaćena aneksom ugovora o doživotnom izdržavanju od 07.04.2011. godine, što nije tačno, jer je aneksom ugovora o doživotnom izdržavanju obuhvaćena katastarska parcela označena kao .../... na mestu zvanom ... KO ..., a na kojoj se nalazi vikend kuća. U ranijem toku postupka je utvrđeno da to predstavlja posebnu imovinu sada pok. VV, da je istu nasledio od svog oca, te da je o tom zahtevu pravnosnažno odlučeno presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 830/16. Shodno tome, preinačio je presudu prvostepenog suda i tužbeni zahtev tužioca u tom delu odbio kao neosnovan, što je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno učinjeno.

Vezano za preostali deo tužbenog zahteva drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno izvršio ocenu izvedenih dokaza jer iz istih proizilazi da sada pok. GG nije dala saglasnost da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i aneks ugovora i za imovinu u čijem sticanju je ona učestvovala tokom trajanja bračne zajednice. Zaključak da se sada pok. GG saglasila sa svojim suprugom sada pok. VV da on zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i aneks ugovora i da na taj način raspolaže celokupnom zajedničkom imovinom nije prihvatljiv jer je ista u momentu zaključenja ugovora imala ... godina i bila je bolesna. Preminula je nakon šest meseci od zaključenja osnovnog ugovora, te da je njena volja bila da deo imovine pripadne njenom sinu ovde tužiocu. Pri tome, drugostepeni sud se poziva na izjave svedoka DD, ĐĐ i EE, a iznose se i razlozi da sada pok. GG nije smela da prigovori sada pok. VV koji je bio osoran i prek. O svemu je odlučivao VV, pa je pogrešno prvostepeni sud zaključio da je i sada pok. GG bila saglasna da VV raspolaže i sa njenom imovinom jer njena eventualna saglasnost data pred advokatom i uživanje benefita iz zaključenog ugovora ne ukazuje da je to njena prava volja jer je bila u senci svoga supruga koji je raspolagao njenim udelom u zajedničkoj imovini. Stoga je prvostepeni sud pogrešno zaključio da je postojala njena izričita data saglasnost da se raspolaže i sa njenim udelom u zajednički stečenoj imovini. To ukazuje na okolnost da pok. VV nije mogao da raspolaže sa udelom sada svoje pokojne supruge GG bez njene izričite saglasnosti. Imovina stečena u braku predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova pretpostavka je da su ti udeli jednaki, pa je sud shodno tome, kao i članu 195. Zakona o nasleđivanju i članu 52. ZOO preinačio prvostepenu presudu u tom delu i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio drugostepeni sud u odnosu na stav 1. prvostepene presude kada je istu u tom delu preinačio i odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Ovo iz razloga što je evidentno da je na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud pogrešno zaključio da je s aneksom ugovora o doživotnom izdržavanju od 07.04.2011. godine obuhvaćena kat. parc. .../... KO ..., a u suštini je sa tim ugovorom bila obuhvaćena kat. parc. .../... KO ... na kojoj se nalazi vikend kuća, koja imovina je predstavljala posebnu imovinu pokojnog VV, a o kojem delu tužbenog zahteva je već pravnosnažno odlučeno.

Međutim, vezano za deo tužbenog zahteva u odnosu na nepokretnosti i pravo korišćenja na kat. parc. ... i .../... KO ..., drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da iako je u ugovoru o doživotnom izdržavanju i aneksom ugovora kao primalac izdržavanja obuhvaćena i majka tužioca GG i koja je dala saglasnost za zaključenje naznačenih ugovora i uživala benefite iz istih, ne može tumačiti da to nije bila njena prava volja obzirom na činjenicu da je sada pok. VV, njen suprug, bio prek, da se on u svemu pitao, pa vezano i za imovinu stečenu u toku trajanja zajednice, da je ona bila u senci svoga supruga, čija je volja bila dominantna te da u ovom slučaju ne postoji osnov za zaključivanje tih ugovora, odnosno da je osnov nedopušten i ništav. Izvedeni dokazi nesumnjivo ukazuju na zaključak, a što je konstatovano i u samom ugovoru i aneksu ugovora da je obavezu izdržavanja davalac izdržavanja imala i prema sada pok. GG. Ugovor je u celosti ispunjen. Pok. GG je imala dovoljno vremena da traži poništaj ili utvrđivanje ništavosti ugovora vezano za imovinu koju je stekla sa pok. VV, ali ista to ipak nije učinila. Nema dokaza da je ista bila sprečena da pokrene takav postupak. S druge strane, evidentno je da je i ona koristila benefite iz zaključenog ugovora i aneksa ugovora o doživotnom izdržavanju. Stoga primena odredbi čl. 52. i 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u ovom slučaju ne može biti prihvatljiva.

S obzirom na navedeno, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić