.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4687/2021
14.07.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Paskaš, advokat iz ..., protiv tuženog Udruženja osiguravača Srbije- Garantni fond iz Beograda, čiji je punomoćnik Slavko Makaji, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2485/20 od 03.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 14.07.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Novom Sadu R3 6/21 od 22.07.2021. godine za odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2485/20 od 03.11.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2485/20 od 03.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2485/20 od 03.11.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1006/2018 od 08.07.2020. godine preinačena u pobijanom usvajajućem delu odluke o naknadi nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca AA i BB da se obaveže tuženi da im isplati iznos od po 750.000,00 dinara, a tužilje VV da se obaveže tuženi da joj isplati iznos od 700.000,00 dinara, svima sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u pobijanom usvajajućem delu odluke o naknadi materijalne štete tužilji VV, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da joj isplati određene novčane iznose na ime štete na vozilu, pogrebne opreme, pogrebnih usluga, hrane i pića na dan sahrane, kupovine cipela, spremanja parastosa, spremanja pokojnog, izrade nadgrobnog spomenika, naknade usluga podušja i troškova pomena, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u preostalom pobijanom usvajajućem nepreinačenom delu odluke o isplati materijalne štete za troškove sahrane i troškove nastale povodom troškova sahrane, a preko neožalbenih 273.301,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.07.2020. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka, tako što je obaveza tuženog da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka snižena na iznos od 393.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 166.500,00 dinara od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, pobijajući je u stavovima prvom i četvrtom izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09, u daljem tekstu: ZPP), pogrešno se pozivajući na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020).
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Rešenjem R3 6/21 od 22.07.2021. godine Apelacioni sud u Novom Sadu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2485/20 od 03.11.2020. godine. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 395. ZPP.
Postupajući po predlogu Apelacionog suda u Novom Sadu, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao o izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, primenom člana 106. Zakona o osiguranju imovine i lica („Službeni list SRJ, broj 30/96...55/99) važećeg u vreme nastanka štetnog događaja, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca prema Grantnom fondu za naknadu nematerijalne štete koju su tužioci pretrpeli u vidu duševnih bolova zbog smrti bliskog lica - supruga i oca tužilaca, sada pok. GG, preminulog u saobraćajnoj nezgodi koju je ...2005. godine izazvao DD. upravljajući motornim vozilom osiguranim kod „Ekos osiguranja“ a.d. Beograd. U stečajnom postupku koji je vođen protiv „Ekos osiguranja“ a.d. Beograd rešenjem St 30/2007 od 21.05.2008. godine (a koji je zaključen rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 104/2010 od 28.02.2017. godine) tužiocima AA i BB je na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica priznato pravo na naknadu novčanog iznosa od po 200.000,00 dinara, a tužilji VV iznosa od 250.000,00 dinara. Pravo na veću naknadu tužioci nisu ostvarili u parnici protiv stečajnog dužnika budući da su tužbu pred Privrednim sudom povukli. Iz stečajne mase po rešenju o glavnoj deobi tužiocima je isplaćeno 6% od utvrđenog potraživanja (tužiocima AA i BB po 12.000,00 dinara, a tužilji VV iznos od 15.000,00 dinara), a po osnovu delimične presude na osnovu priznanja donete u ovoj parnici od 09.09.2019. godine, tuženi Garantni fond je tužiocima AA i BB isplatio iznos od po 188.000,00 dinara, a tužilji VV iznos od 235.000,00 dinara, na koji način su tužioci u celosti namireni sa iznosom naknade nematerijalne štete koja im je priznata u stečajnom postupku.
U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud, prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda da je Garantni fond, u slučaju kada je šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, a ugovor o obaveznom osiguranju je bio zaključen sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren postupak stečaja, u obavezi da, nakon što stečajni postupak nad osiguravačem bude zaključen, iz svojih sredstava tužiocima naknadi deo štete koji nije naknađen iz stečajne mase stečajnog dužnika. Sadržina odredbe člana 106. Zakona o osiguranju imovine i lica ukazuje na supsidijarnu obavezu Garantnog fonda, koja nastaje tek kada se onaj na koga obaveza glasi ne odazove svojoj obavezi i u obimu koji nije nadoknađen iz stečajne mase osiguravača-dužnika.
Kako, dakle, Garantni fond nema svojstvo jemca u ovoj pravnoj stvari već stupa u prava i obaveze osiguravača nad kojim je otvoren postupak stečaja i u obavezi je da oštećenom nadoknadi neisplaćeni deo štete, čija je ukupna visina utvrđena pravosnažnim rešenjem kojim je odobrena glavna deoba stečajne mase, to ni prihvatanje predloga da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Iz navedenih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji tužilaca kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužioci nisu uz reviziju dostavili pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pa je na osnovu člana 396. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 12.03.2010. godine, a preinačena je podneskom od 08.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na tužioce AA i BB je iznos od po 750.000,00 dinara, a u odnosu na tužilju VV iznos od 700.000,00 dinara.
Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)
U ovom slučaju, prvostepena presuda doneta je 08.07.2020. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 03.11.2020. godine, dakle posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.
Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilaca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
