Predmet tužbenog zahteva tužilaca je izmena odluke o izdržavanju utvrđena presudom Osnovnog suda u Užicu 9 P2. 365/23 od 10.01.2024. godine, zasnovana na navodima da su se promenile okolnosti od donošenja prethodne odluke, koje se ogledaju u tome što je tuženi prestao da plaća zakup stana u kome tužioci žive sa majkom u iznosu od 30.000,00 dinara mesečno, a koji je plaćao pored doprinosa na ime izdržavanja, zaključno sa aprilom 2024. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, presudom Osnovnog suda u Užicu P2. 55/14 od 15.05.2014. godine, mal. tužioci su povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i tuženi je obavezan da na ime doprinosa izdržavanju mal. dece plaća mesečno iznos od po 20.000,00 dinara, počev od 15.05.2014. godine pa ubuduće. Ova presuda je izmenjena presudom istog suda 9P2. 365/23 od 10.01.2024. godine, kojom je tuženi obavezan da na ime doprinosa u izdržavanju mal. dece plaća mesečno iznos od ukupno 45.000,00 dinara, i to iznos od 25.000,00 dinara za mal. AA i iznos od 20.000,00 dinara za mal. BB. Zakonska zastupnica mal. tužilaca zaposlena je kao ... i njena prosečna mesečna zarada neto iznosi 50.184,94 dinara, a bruto iznosi 68.024,18 dinara. Tuženi je vlasnik objekta na kp br. ... KO ..., površine 58 m2 i korisnik kp. br. ... sa udelom od 1/12. Tuženi je odjavljen sa osiguranja dana 22.11.2013. godine. Mesečne potrebe dece u odnosu na vreme donošenja prethodne odluke ostale su nepromenjene prema rečima zakonskog zastupnika tužilaca. Mal. AA je učenik druge godine srednje ... škole i dalje trenira košarku za šta je mesečno potrebno izdvojiti iznos od 3.000,00 dinara, a ide u teretanu, za šta je potreban iznos od još 3.500.000,00 dinara mesečno. Mal. BB je učenik šestog razreda osnovne škole i nema vannastavnih aktivnosti, osim što pohađa privatne časove matematike jednom do dva puta sedmično, a naknada za čas iznosi 1.000,00 dinara. U vreme donošenja prethodne odluke tužioci su sa majkom živeli u iznajmljenom stanu u kome i sada žive, a zakupninu je plaćao tuženi slanjem novca iz ... Zakup stana je tada iznosio 250 evra, a mesečni režijski troškovi 12.000,00 dinara za infostan, između 3.000,00-4.000,00 dinara za utrošak električne energije i 4.000,00 dinara za kablovsku sa internetom i telefonom. Svi ovi troškovi su ostali nepromenjeni. Za garderobu tužilaca potrebno je mesečno izdvojiti oko 20.000,00 dinara, za hranu oko 1.000,00 dinara dnevno, kao jednom do dva puta mesečno za rođendane iznos od po 1.000,00 dinara. Tužioci nisu korisnici dečjeg dodatka ili stipendije. Majka tužilaca nije zasnovala drugu bračnu zajednicu i ne izdržava druga lica. Tuženi svoju obavezu, plaćanje doprinosa za izdržavanje tužilaca po prethodnoj presudi, izmiruje redovno. Tuženi je u vreme donošenja presude (januar 2024. godine) radio u ... na poslovima ..., na kojima je ostvarivao mesečnu zaradu u iznosu oko 3.300 dolara. Po povratku iz ... imao je dve operacije očiju zbog čega više nije u mogućnosti da ... Tuženi trenutno živi kod roditelja gde u porodičnoj firmi obavlja privremene i povremene poslove. Roditelji mu pomažu materijalno. Plaća ratu kredita koji je podigao 2008. godine za renoviranje stana u kome živi. Mal. AA plaća telefonski račun sa telefonskim aparatom u iznosu od 5.000,00 dinara mesečno, sa ugovornom obavezom od dve godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja od donošenja prethodne odluke o visini obaveze izdržavanja, najpre uzrast mal. tužilaca i njihove potrebe, kao i mogućnosti dužnika izdržavanja, zaključili da se nisu stekli uslovi za izmenu odluke o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju mal. tužilaca u smislu člana 164. Porodičnog zakona.

Osnovano se revizijom ukazuje da nižestepeni sudovi nisu pravilno utvrdili potrebe maloletnih tužilaca jer su se izmenile prilike u odnosu na stanje utvrđeno prethodnom presudom, zbog čega je bilo nužno uračunati iznos na ime zakupa stana. Naime, sudovi nisu pravilno cenili da su se okolnosti nakon donošenja prethodne odluke promenile niti su pravilno ocenili doprinos majke mal. tužilaca s obzirom da je on morao biti manji od 50%, s obzirom na njene aktivnosti u vezi sa pranjem, kuvanjem, peglanjem, pomaganjem oko izrade domaćih zadataka mal. tužilaca.

Po stanovištu revizijskog suda nepravilan je zaključak o nepromenjenosti okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka u meri koja bi opravdavala izmenu ranije odluke u pogledu visine doprinosa tuženog izdržavanju maloletnih tužilaca, propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona.

Prema usmeno postignutom sporazumu majke i oca tužilaca, tuženi je plaćao zakupninu za stan u kome su deca ostvarivala svoje stambene i ostale potrebe. Međutim, taj sporazum tuženi je prestao da ispunjava, što među strankama nije bilo sporno. U tome se i ogleda izmena prilika na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, zbog kojih promena je potrebno preispitati i visinu obaveze tuženog u pogledu izdržavanja maloletnih tužilaca.

Članom 164. Porodičnog zakona je propisano da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, a kriterijumi za određivanje izdržavanja su propisani članom 160. istog zakona. Prema toj odredbi izdržavanje se određuje prema potrebama poverilaca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, pa i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdražvanja. U skladu sa članom 6. Porodičnog zakona, roditelji su u obavezi da postupaju u najboljem interesu maloletnog deteta, da angažuju sve svoje mogućnosti i ulože dodatni napor i na sve dozovljene načine obezbede sredstva za izdržavanje maloletne dece. Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, kako je to propisano članom 62. Porodičnog zakona.

Polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava, nižestepeni sudovi su propustili da primenom kriterijuma sadržanih u članu 160. Zakona, rukovodeći se najboljim interesom maloletnih tužilaca saglasno članu 6. i 266. Porodičnog zakona, pravilno ocene potrebe poverilaca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja, s obzirom na izmenjene okolnosti nastale neizvršenjem obaveze plaćanja zakupa stana u kome maloletni tužioci stanuju sa majkom iz usmeno postignutog sporazuma majke i oca, po kome je tuženi plaćao zakupninu za stan, pa je sa plaćanjem prestao i odstupio od sporazuma.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja, pa će u ponovnom postupku prvostepeni sud postupiti po primedbama iz ovog rešenja i doneti novu, zakonitu i pravilnu odluku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković