Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1881/19 od 07.03.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1881/19 od 07.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1881/19 od 07.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7171/18 od 15.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti istaknut od strane tuženog. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period od aprila 2015. godine do decembra 2016. godine isplati ukupno 240.706,28 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji na dosuđene iznose navedene u stavu drugom izreke presude isplati zakonsku zateznu kamatu za period preko dosuđenog u stavu drugom izreke, a do traženog i to na svaki pojedinačni mesečni iznos, bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija u periodu od marta 1999. godine do marta 2015. godine, isplati ukupno 1.363.047,45 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavovima izreke. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka 48.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do isplate. Stavom šestim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji isplati i zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove parničnog postupka počev od dana presuđenja pa do dana izvršnosti odluke o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1881/19 od 07.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom i šestom izreke prvostepene presude, pa je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka od 77.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.01.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka od 13.300,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog zahteva i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS” br. 72/11,…87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime neisplaćene porodične penzije tužilji. O pravu tužilje, visini tražene naknade, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate na ime naknade štete zbog neisplaćene porodične penzije tužilji podneta je 04.05.2018. godine, a podneskom od 19.10.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilja tražila isplatu 1.603.753,73 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 1.363.047,45 dinara je protivvrednost 11.499,49 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 118,5311 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić