Viši sud u Beogradu je rešenjem broj Gž 3402/17 od 17.05.2018. godine, prvim stavom izreke odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu u prvom, drugom i delu trećeg stava izreke kojim je obavezan protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove vanparničnog postupka u iznosu od 227.760,00 dinara. Drugim stavom izeke je preinačio rešenje o troškovima postupka sadržanim u trećem stavu izreke prvostepenog rešenja u delu u kome je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati i na troškove postupka pa je obavezan protivnik predlagača da na dosuđeni iznos troškova isplati zakonsku zateznu kamatu za period počev od dana stupanja uslova za izvršenje pa do konačne isplate dok se u preostalom delu za period od 09.12.2016. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje, zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškva postupka odbija kao neosnovan. Trećim stavom izreke je odbijen zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i to na osnovu člana 404. ZPP.

Predlagač je izjavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) pa je ocenio da je revizija protivnika predlagača dozvoljena kao redovna i da je osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju predlagač je pravni sledbenik GRO „GG“ iz ... koji je bio vanknjižni korisnik na katastarskim parcelama broj .../... i .../... obe upisane u zknj. uložak broj ... KO ..., zemljišnoknjižnih suvlasnika BB i VV sa po ½ idealnih delova, a na osnovu ugovora o kupoprodaji overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, 04.09.1980. godine pod brojem Ov. .../... Rešenjem GO ... - Odeljenje za imovinsko građevinske inspekcijske poslove od 05.07.2007. godine je preneto pravo korišćenja katastarske parcele broj .../... površine 1593 m2 i broj .../... površine 675 m2 obe upisane u zknj. uložak broj ... KO ..., na protivnika predlagača radi izgradnje autoputa „Bratstvo i jedinstvo“ obilaznica oko Beograda, deonice ... - ... . U četvrtom stavu ovog rešenja je navedeno da će naknade za nepokretnosti i biljne zasade na predmetnom zemljištu biti određene u posebnom postupku.

Na osnovu sporazuma o naknadi od 18.10.2007. godine zaključenim pred Odeljenjem za imovinsko, građevinske i inspekcijske poslove Opštine ..., obavezan je protivnik predlagača da predlagaču isplati naknadu od 8.958.600,00 dinara. Predlagač je zadržao pravo potraživanja naknade za rad i uložena sredstva u predmetno zemljište, a odustao je od zahteva za isplatu naknade za objekte koji se na njemu nalaze.

Kako pred organom uprave nije postignut sporazum o naknadi za rad i uložena sredstva u predmetno zemljište obavljeno je veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje. U nalazu i mišljenju Gradskog zavoda za veštačenje od 20.05.2013. godine je utvrđeno da je ukupna vrednost infrastrukturnih objekata i radova iznosila 23.279.636,00 dinara na dan vešačenja ali da je od dana veštačenja pa do 02.11.2016. godine došlo do promene kursa evra u odnosu na dinar. Vrednost jednog evra je 02.11.2016. godine iznosila 123,074 dinara pa je na taj dan naknada na uložena sredstva i rad iznosila 25.895.985,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili predlog predlagača na osnovu člana 70. stav 1, člana 71. i člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji i obavezali su protivnika - krajnjeg korisnika da predlagaču isplati naknadu za rad i uložena sredstva na predmetnim katastarskim parcelama čija je visina utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenje.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo zbog čega ni činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je sporazumom o naknadi od 18.10.2007. godine, protivnik predlagača obavezan da predlagaču isplati naknadu za eksproprisano zemljište i da je predlagač odustao od zahteva za isplatu naknade za objekte koji se nalaze na eksproprisanim parcelama ali da je zadržao pravo potraživanja naknade za rad i uložena sredstva u predmetno zemljište. Utvrđeno je da se naknada za rad i uložena sredstva odnose na žičanu orgadu, ogradu od limenih panela, metalnu kolsku kapiju, betonsku pešačku stazu, trotoare oko objekata, asfalt i saobraćajnice, betonske ivičnjake, instalacije vodovoda i kanalizacije, spoljni razvod elektromreže i spoljnje osvetljenje te spoljni razvod toplovoda, spoljni razvod gasne mreže. Takođe je utvrđeno da su objekti koji su se nalazili na eksproprisanom zemljištu bili privremenog karaktera pa je zato bilo nužno da se razgraniči ono što je uloženo za rad i sredstva što je služilo upotrebi objekata privremenog karaktera koji ne uživaju pravo na naknadu za eksproprijaciju od drugih ulaganja. Takođe, nije razgraničeno da li su spoljne instalacije i njihova vrednost uticale na povećanje vrednosti eksproprisanog zemljišta i sa druge strane da li je njihovo postojanje uticalo na visinu naknade za eksproprisano zemljište koju je protivnik predlagača već isplati predlagaču. Nakon razgraničenja sredstava i naknade za rad koja su uložena u predmetno zemljište a za koja predlagač ima pravo na naknadu od onih koje to pravo ne uživaju, potrebno je da nižestepeni sudovi primene član 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji kojim je propisano da se visina naknade u novcu određuje po tržišnoj ceni prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi. Metodologija koju je Gradski zavod za veštačenje primenio, a nižestepeni sudovi ga prihvatili je neprihvatljiva. Umesto da se veštačenjem utvrdi vrednost sredstava i naknade na dan donošenja odluke izvršena je konverzija utvrđene naknade u evra (vreme veštačenja 20. maja 2013. godine) pa je preko vrednosti evra izvršena još jedna konverzija na dan 02.11.2016. godine. Ovakv obračun nije pravilan.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da protivnik predlagača osnovano revizijom pobija pravilnost presuđenja, te je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP

Prvostepeni sud će ponovo odlučiti o osnovanosti predloga predlagača i svim trošškovima postupka imajući u vidu napred rečene primedbe od strane Vrhovnog kasacionog suda.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić