Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac – protivtuženi i tužena – protivtužilja su izjavili revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac-protivtuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije delimično osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena GG zajedno sa ćerkom živi u stanu površine 48 m2, koji je kupila na kredit sa rokom otplate od 25 godina, prosečna rata iznosi 138 evra. Ukupne potrebe maloletne DD utvrđene su u iznosu od 70.100,00 dinara mesečno, koji iznos obuhvata tačno utvrđene pojedinačni iznose troškova za bavljenje odbojkom, hranu garderobu i obuću, nastavnika matematike, kampove rekreativne nastave, ekskurzije, jednodnevne izlete, troškove knjiga, pribora, opreme za fizičko, za socijalni život deteta kao što su rođendani troškove zimovanja i letovanja i za angažovanje pomoći za čuvanje DD da ne bude sama kada je ona angažovana zbog profesionalnih obaveza jer radi dvosmenski, piše doktorat, radi i subotom. Zarada joj iznosi 130.000,00 dinara. Tužilac živi u ..., na ime zakupnine za stan plaća 1.620 američkih dolara, za komunalije 215 dolara, ratu za kola na lizing 445 dolara mesečno i ima plac u ..., majka mu je penzioner i živi u ... . Bio je ... u državnoj ... sa platom 4.500 američkih dolara, a plata mu je sada smanjena na iznos od 3.131,06 američkih dolara. ... je ... i ima diplomu ... iz ... koju je stekao na Univerzitetu ..., Koledžu za .... Postdoktorsko usavršavanje tužioca je opsežno i obuhvata istraživačke subspecijalizacije u Institutu za ... Univerziteta u ... i Centru za istraživanje ... na .... fakultetu ... u ...-.... Nakon specijalizacije iz ... u ... i ženskoj ... u ... fakultet ..., ... GG je ostao na ...u kao predavač na Odeljenju za .... Zamenik je i direktora Službe za ... i ... na zajedničkom programu ... u... u ... ... ... institut i ... u .... Tužilac poseduje licencu iz ... i ... koju je američki odbor za ... i on sprovodi istraživanja koja proučavaju ... Iz dopunskog nalaza i mišljenja GCSR Voždovac od 24.07.2017. godine proizilazi da su između tužioca i tužene narušeni odnosi i loša komunikacija, što se reflektuje na maloletno dete, koje pruža otpor, te da roditelji treba da rade na sebi i na poboljšanju odnosa. Majka je navela da ne ograničava komunikaciju i viđanje deteta sa ocem i da je saglasna da se dete viđa sa ocem u periodima van raspusta kad god se dogovore.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu u pobijanim delovima koji se odnose na model viđanja deteta sa ocem i izdržavanje od strane oca, te je ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja i rezultata izvedenih dokaza pred prvostepenim sudom i na raspravi pred drugostepenim sudom, pre svega iskaz tužene i nalaz i mišljenje Gradskog centra za socijalni radi Odeljenje Voždovac, uredio model viđanja maloletne DD sa ocem na način kako je to navedeno u izreci presude, nalazeći da je takav model prilagođen razlici u vremenu između Srbije i ... . Regulisao je odnose viđanja maloletnog deteta sa ocem i njihovu realizaciju za vreme boravka tužioca u Republici Srbiji van zimskog i letnjeg odmora, jer priroda posla tužioca često diktira nemogućnost da ostvari kontakt sa detetom u predloženim intervalima, a tužena je saglasna da se otac viđa sa maloletnom DD u periodima van raspusta po dogovoru, zbog čega je odbio predlog tužioca za veštačenjem smatrajući ga kao suvišnim i uperen na odugovlačenje postupka. Kod iznetog, odbio je eventualni tužbeni zahtev tužioca i odlučio o visini doprinosa tužioca za izdržavanje maloletne DD.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je suprotno revizijskim navodima tužioca i tužene pravilnom primenom materijalnog prava doneo odluku o modelu održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta DD sa ocem u periodu kada je otac u ... za vreme, i van, letnjeg i zimskog raspusta i visini obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta u iznosu dosuđenom ovom odlukom, pravilno odbijajući eventualni zahtev tužioca.

Prema odredbi člana 6. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a odredbom člana 61. istog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi (stav 1.) i da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta (stav 2.). Prema odredbi člana 67. Porodičnog zakona, pravo je ali i dužnost roditelja da se staraju o deci, dok prema članu 75. dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, a prema članu 160. istog zakona izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.), potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud u kontekstu navedenih zakonskih odredbi pravilno ocenio utvrđene činjenice koje su od uticaja na odluku o održavanju ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi i odluku o visini doprinosa tužioca u izdržavanju zajedničkog maloletnog deteta stranaka, u kom kontekstu se eventualni tužbeni zahtev tužioca pokazuje kao neosnovan. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizija, pravilno je određen model viđanja između oca i maloletnog deteta u delu kada se tužilac nalazi u Srbiji tokom letnjeg i zimskog raspusta deteta, i van raspusta, vodeći računa prevashodno o najboljem interesu deteta koji predstavlja pravni standard koji se iscrpljuje utvrđenjem modela viđanja koji predstavlja stabilnu osnovu za dalji emocionalni i socijalni razvoj maloletnog deteta. Ovakav model viđanja je prilagođen potrebama i obavezama deteta i moguće je njegovo sprovođenje imajući u vidu realne životne uslove parničnih stranaka, koje imaju najbolje namere ali moraju da ulože sve napore da prevaziđu međusobni konflikt i narušenu komunikaciju, da unaprede svoje roditeljske veštine, što se pre svega odnosi na oca, što je u najboljem interesu deteta, jer u suprotnom kod deteta stvaraju osećanje nesigurnosti, nedostatak predvidljivosti i stalnosti, čime se ugrožava pravo deteta na pravilan rast i razvoj. Navodi revizije tužene kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos izdržavanja prenisko odmeren, odnosno da ne odgovara ukupnim potrebama, koje je drugostepeni sud pravilno utvrdio, kao ni ostalim okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja su neosnovani. Iz napred navedenih zakonskih odredbi proizlazi da se potrebe deteta utvrđuju između ostalog u skladu sa mogućnostima roditelja jer deca prate standard svojih roditelja. Drugostepeni sud je pravilno sagledavajući mogućnosti tužioca koji pored zarade ostvaruje i druge prihode, te ceneći i mogućnosti majke maloletnog deteta koja ima obavezu da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, imajući u vidu njen doprinos u vidu svakodnevne brige o maloletnom detetu i potrebe maloletnog deteta starog ... godina koje su utvrđene u jednom ukupnom ne tako malom iznosu za dete njenog uzrasta, pravilno našao da je utvrđena visina izdržavanja u iznosu od 50.000,00 dinara dovoljna da namiri potrebe maloletnog deteta, dok bi dosuđivanje većeg iznosa bilo neopravdano i nesvrsishodno. Iz svega napred iznetog neosnovani su navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava u ovom delu.

Međutim, u preostalom delu drugostepene odluke kojom je odlučeno o modelu viđanja maloletnog deteta sa tužiocem – ocem AA prilikom njegovog boravka u ..., gde je određeno da će se komunikacija odvijati putem video linka svakog utorka, srede i subote u mesecu od 19,00 do 20,00 časova po lokalnom vremenu drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Ovo pre svega zbog nejasnog zaključka drugostepenog suda da je ovakav uspostavljeni model održavanja ličnog kontakta prilagođen opšte poznatoj činjenici razlike u vremenskoj zoni između ... i ..., jer u konkretnom slučaju ta razlika iznosi 7 časova, zbog čega određeni model ne odgovara ni interesima maloletnog deteta, pre svega radnim danima, kada ima obaveze i treninge, niti tužiocu koji je u to vreme na poslu, i koji model bi u slučaju nesaradnje, mogao predstavljati problem u slučaju prinudnog izvršenja u smislu produbljivanja daljeg konflikta između roditelja i između oca i deteta, a što svakako ne predstavlja najbolji interes deteta. Kako u pogledu navedenog nisu dati jasni razlozi u obrazloženju drugostepene odluke to se ne može za sada konstatovati da je najbolji interes maloletnog deteta zadovoljen upravo ovako određenim modelom viđanja u periodu kada je tužilac u ... .

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu iznete primedbe, na pogodan način utvrditi da li je ovakav model viđanja u najboljem interesu deteta, uz eventualno saslušanje voditelja slučaja Centra koji bi se izjasnio u pogledu viđanja u ovom delu i koji je kompetentan da eventualno da svoje mišljenje jer je upućen u odnose između stranaka, koje bi po oceni ovog suda mogao jedino i najbolje da se odvija u skladu sa dogovorom roditelja jer je u ovim okolnostima skoro nemoguće da se odredi model viđanja putem video linka zbog svih okolnosti slučaja, vremenske razlike, obaveza deteta, kao i roditelja, pri čemu će imati u vidu predloženi model od strane oca, viđanje putem video linka nedeljom kao eventualno jedini mogući u ovom trenutku. Pri tome će ceniti da li je i vremensko trajanje razgovora i virtuelnog kontakta od 1 sat, odnosno 1,5-2 sata koje je predložio otac primeren uzrastu maloletnog deteta i stepenu njene pažnje. Za napomenuti je da u sukobu prava i želje tužioca da kao otac održava lične odnose sa maloletnim detetom – ćerkom i prava maloletnog deteta kod koga postoji negativan stav za održavanje ovakvog odnosa, zbog stalnog pritiska, odlučuje najbolji interes deteta. Tom interesu moraju biti podređeni interesi roditelja. Otac je u obavezi da isplanira i da kvalitetno provodi vreme sa svojim detetom sve u cilju eliminisanja negativnih posledica narušenih roditeljskih odnosa. Takođe, majka ima obavezu da pripremi dete za kontakte sa ocem u smislu podsticanja deteta da se sa ocem vidi i provodi vreme, pa tužilac u svakom slučaju ima mogućnost da kada lični odnosi između njega i deteta budu takvog kvaliteta da je dete spremno da sa ocem provodi više vremena traži proširenje sada određenog modela održavanja ličnih odnosa ako nije zadovoljan. Stoga će drugostepeni sud ponovo ispitati način na koji je uređeno održavanje ličnih odnosa između tužioca i maloletnog deteta u ukinutom delu, imajući u vidu najbolji interes maloletnog deteta i pravo tužioca da učestvuje u vršenju roditeljskog prava u smislu odredbi Porodičnog zakona.

Imajući sve izneto u vidu, odlučeno je kao u izreci presude primenom odredbe člana 414. stav 1. i primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić