U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Đapić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Zlatko Džudić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 837/18 od 25.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 837/18 od 25.01.2019. godine u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 2598/16 od 19.09.2018. godine stavom prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje-protivtužene kojim je tražila da sud odredi mere zaštite od nasilja u porodici kojima će se naložiti tuženom-protivtužiocu da se sa svojim ličnim stvarima iseli iz stana koji je vlasništvo tužilje, da pristupa u prostor oko stana tužilje na udaljenosti manjoj od 100 metara, da pristupa u prostor oko mesta rada tužilje na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i da mu se zabrani svako dalje ponašanje koje za cilj ima uznemiravanje tužilje. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog tužilje-protivtužene kojim je tražila da sud odredi privremenu meru kojom će naložiti tuženom-protivtužiocu da odmah sa svojim ličnim stvarima iseli iz stana tužilje. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog- protivtužioca kojim je tražio da sud odredi meru zaštite od nasilja u porodici kojom će zabraniti tužilji-protivtuženoj da na bilo koji način dalje uznemirava tuženog-protivtužioca i da se uzdržava od svakog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tuženog. Određeno je da će izrečena mera zaštite od nasilja u porodici trajati godinu dana od dana donošenja i može se produžiti dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja-protivtužena da tuženom- protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 220.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 837/18 od 25.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima trećem i četvrtom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude (odluke sadržane u stavu prvom izreke) tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi-protivtužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredaba člana 408. ZPP ( „Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 55/14) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom od 04.10.2016. godine razveden je brak stranaka, u kome je rođen njihov zajednički sin VV, ...1992. godine. Nakon razvoda parnične stranke su nastavile da žive u trosobnom stanu površine 90m2 u ul. ..., koji je predmet ugovora o podeli imovine koji su stranke zaključile od 24.10.2012. godine. Stan nije fizički podeljen, pa zajednički koriste kupatilo, kuhinju, dnevnu sobu (u kojoj tužilja spava), dok jednu sobu koristi tuženi- protivtužilac, a drugu njihov sin. Tuženi-protivtužilac otplaćuje kredit za stan i plaća godišnje osiguranje za stan, a tužilja-protivtužena plaća račune. Od događaja 20.01.2018. godine, kada je tužilja- protivtužena u stan dovela svoju majku i smestila je u sobu koju je on do tada koristio, tuženi-protivtužilac spava u stanu u ul. ..., ali svakodnevno dolazi u stan u ul. ... . Odnosi stranaka bili su skladni do 2012. godine, kada je došlo do njihovog pogoršanja uzrokovanog nerešenim imovinskim odnosima i finansijskim problemima (kada je zaključen ugovor o podeli imovine od 24.10.2012. godine). Počev od 2016. godine, zbog svađa, uvreda i straha za svoju bezbednost na poziv tužilje-protivtužene, više puta je intervenisala policija (09.08.2016. godine, 15.08.2016. godine, 08.12.2017. godine, 20.01.2018. godine, 24.02.2018. godine) obavljala razgovore sa strankama i o tome obaveštavala nadležni Centar za socijalni rad i javnog tužioca koji je cenio da nema osnova za kvalifikaciju ovog događaja kao krivično delo nasilja. Tok i sadržina ispoljavanja nasilja u međusobnim odnosima bliže je opisana u nižestepenim presudama. Po oceni Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje ..., odnosi između stranaka koje su se nedavno razvele su poremećeni na partnerskom nivou i oko imovine, ne razgovaraju mesecima, iako žive i dalje u istom stanu, a ni jedno ni drugo ne želi da se iseli iz stana iako imaju mogućnosti da žive odvojeno. Tuženi-protivtužilac ima stan u ul. ... u kome je do preseljenja kod ćerke, stanovala tužiljina majka, a sada u njemu povremeno prespava tuženi-protivtužilac. Prema mišljenju kliničkog psihologa tužilja-protivtužena od marta 2013. godine zbog bračnih problema i poremećene bračne komunikacije ima terapije sa psihoterapeutom. Tužilja se obraćala Autonomnom ženskom centru radi psihološke podrške zbog nasilja u porodici koji preživljava od strane bivšeg supruga. Konflikti su uzrokovani nerešenim imovinskim odnosima.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijenom odlukom odbijen tužbeni zahtev tužilje- protivtužene kojim je tražila da se tuženom-protivtužiocu izreknu predložene mere radi zaštite od nasilja u porodici.

Nasilje u porodici definisano članom 197. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS“ broj 18/05), tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom istog člana navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno, zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice.

Pravilno tumačenje navedene odredbe podrazumeva da, da bi se radilo o nasilju u porodici, mora postojati jasna granica između žrtve i nasilnika, pri čemu je član porodice – žrtva nasilja, podređen i nemoćan u odnosu na člana porodice koji se smatra nasilnikom, koji voljno-drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice (žrtve). Razgraničenje između nasilnika i žrtve u porodičnom okruženju od uticaja je i na utvrđenje postojanja nasilja u porodici, ali i za određivanje adekvatne mere zaštite od nasilja, čija je svrha sprečavanje i prestanak takvog ponašanja koje predstavlja nasilje.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da se ponašanje tuženog-protivtužioca ne može okarakterisati kao nasilje nad tužiljom- protivtuženom, jer se u konkretnom slučaju radi o ozbiljno i trajno poremećenim partnerskim odnosima koji su uzrokovani nerešenim imovinskim odnosima u kojima obe stranke pokazuju određeni stepen netolerancije, netrpeljivosti i verbalnih akata. Ne može se govoriti o modelu ponašanja koji samo jedan član porodice ispoljava prema drugom. Kako tužilja-protivtužena osim sopstvenih navoda (u kojima su prisutne brojne kontradiktornosti), nije dokazala drugim dokaznim sredstvima da su u ponašanju tuženog-protivtužioca prisutni elementi nasilja, to je pravilno odbijen zahtev za usvajanje predloženih mera radi zaštite od nasilja. S toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, sudovi pravilno zaključuju da su odnosi stranaka ozbiljno narušeni i prouzrokovani spornim imovinsko-pravnim pitanjem i da tužilja nije išla za tim da ostvari zaštitu od nasilja u porodici, već svojih imovinsko-pravnih interesa, kao i da ima mogućnost da koristi druga zakonska sredstva kojima bi eventualno realizovala iseljenje tuženog-protivtužioca iz stan jer je za odlučivanje u ovom postupku irelevantno pitanje vlasništva. Pri tome drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona, imajući u vidu mišljenje nadležnog Centra za socijalni rad i za svoju odluku dao odluku jasne, potpune i pravilne razloge koje u svemu prihvata i revizijski sud.

Suprotno navodima revizije ovaj sud smatra da mera zaštite od nasilja treba da bude adekvatna izvršenom nasilju. U konkretnom slučaju pravilno je i ocenjeno da se ponašanje tuženog-protivtužioca ne može smatrati aktom nasilja u porodici prema tužilji-protivtuženoj. Činjenica da je tužilja-protivtužena podnela tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici samo po sebi ne znači da je tuženi- protivtužilac vršio radnje koje se mogu okarakterisati kao akti nasilja. Subjektivno i jednostrano mišljenje tužilje-protivtužene da se postupci tuženog- protivtužioca smatraju aktom nasilja nije dokaz da to ponašanje objektivno predstavlja nasilje u porodici. Naime, iz iskaza same tužilje-protivtužene je utvrđeno da ona ne želi da se iseli iz predmetnog stana (iako ima drugi odgovarajući stan) da je izbacila stvari tuženog-protivtužioca i u istu uselila svoju majku, a da o tome nije obavestila tuženog-protivtužioca i da po svojoj volji spava u dnevnoj sobi gde se nalazi jedini televizor u kući koji koristi i tuženi-protivtužilac. Zbog toga je pravilna odluka nižestepenih sudova da ne postoji strah za život i bezbednost tužilje-protivtužene i da nije celishodno određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Pretežni deo navoda tužilje-protivtužene u reviziji odnosi se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a koji nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stava 2. ZPP. Osim toga činjenice od značaja za presuđenje i dokazi za utvrđenje tih činjenica u sporu radi zaštite od nasilja u porodici moraju biti istaknuti do zaključenja rasprave, a najkasnije pod uslovima iz člana 372. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić