Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 425/18 od 12.09.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 579/17 od 28.05.2018. godine, u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 1373/13 od 10.03.2013. godine uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog VV, rođenog ... godine i tužioca. Od donošenja navedene presude lični odnosi maloletnog deteta i tužioca ostvarivali su se u skladu sa pravnosnažnom sudskom odlukom. Tužena je odbila da izda saglasnost za putovanje maloletnog deteta sa tužiocem na letovanje u ..., tokom avgusta meseca 2017. godine. Po izveštaju organa starateljstva, dete se nalazi u središtu konfliktnih odnosa njegovih roditelja i sebe doživljava kao uzrok njihovih svađa, pa zato reaguje u skladu sa osećanjima, prvenstveno majke, usled čega pokazuje emotivnu nestabilnost - gubitak raspoloženja, potištenost i tugu, a kada govori o razlozima negativnog mišljenja o ocu upotrebljava ličnu zamenicu „mi“ misleći pri tom na sebe, majku i babu po majci (sa kojima živi). Uočeno je postojanje elementa koji ukazuju da se dete, majčinim postupcima, otuđuje od oca jer govori da ga se plaši ali bez opisivanja situacije i konteksta u kojem se taj strah javlja, što tužena ne prihvata niti vidi problem u stavovima deteta i strahovima deteta od odvajanja od nje (čak i kada su vezani za odlazak na ekskurziju sa vršnjacima). Tužilac ispoljava visoku motivisanost da sa detetom provodi više vremena, uviđa preteranu vezanost deteta sa majkom i smatra da bi dete trebalo da ima detinjstvo ispunjeno druženjem sa vršnjacima i da sa njim može da ide na letovanje, kao što to čini sa majkom. Organ starateljstva je predložio da se, u cilju prevazilaženja prezaštitničkog stava majke i preterane vezanosti deteta sa njom, izmeni ranije doneta odluka o održavanju ličnih odnosa tako što će se proširiti vreme koje će dete provoditi sa ocem, i dao mišljenje koje je u interesu deteta da sa ocem odlazi na letovanje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 82. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da roditelj koji nesavesno vrši prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava. Smisao roditeljskog prava predviđen je članom 67. navedenog zakona, kojim je propisano da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

U konkretnom slučaju, tužena je odbila davanje saglasnosti za putovanje deteta sa tužiocem na letovanje u ..., tokom sedam dana u avgustu mesecu 2017. godine - za vreme koje je dete, u skladu sa pravnosnažnom sudskom odlukom, trebalo da provede sa ocem kada je na letnjem raspustu. Razlozi koje tužena u vezi s`tim navodi nisu prihvatljivi, jer ne postoje dokazi da tužilac ima psihičkih problema - u spisima postoji izveštaj neuropsihijatra od 13.07.2007. godine da je tužilac svestan, ispravno orijentisan u svim pravcima i da aktuelno ne produkuje bilo kakve psihopatološke fenomene, niti je tužena dokazala postojanje činjenica koje bi ukazivale na dosadašnje ponašanje tužioca usled kojeg je kod nje izazvan opravdani strah za bezbednost deteta. Zbog nepostojanja opravdanih razloga za uskraćivanje saglasnosti da dete deo raspusta, koji po pravnosnažnoj odluci suda provodi sa ocem iskoristi za letovanje, nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak o nesavesnom vršenju roditeljskog prava i osnovanosti tužbenog zahteva da se tužena u tom pogledu delimično liši roditeljskog prava.

Ceneći najbolji interes deteta, u skladu sa članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva, pribavljenog u smislu člana 270. istog zakona, pravilno odlučili i o izmeni načina održavanja ličnih odnosa deteta i tužioca. Izmenjeni način održavanja ličnih odnosa podrazumeva učestalije kontakte deteta i oca i produženje vremena koje će zajedno provoditi, opravdava potreba da se prevaziđe prezaštitnički stav majke - tužene i preterana vezanost deteta za nju koja je ustanovljena u postupku davanja stručnog mišljenja organa starateljstva na osnovu obavljenih razgovora sa svim učesnicima tog postupka (detetom i njegovim roditeljima).

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Tužena neosnovano osporava stručno mišljenje organa starateljstva na kojem je zasnovana odluka u ovom sporu tvrdnjom da je dato mimo svih pravila i na njenu štetu zbog primedbi koje je imala na rad tog organa. Primedbe tužene bile su predmet razmatranja nadležnog ministarstva koje vrši nadzor nad radom organa starateljstva, koje je utvrdilo da je postupanje organa starateljstva u dosadašnjem radu bilo u skladu sa zakonom i uz poštovanje procedure i standarda stručnog rada. Učestalost kontakata deteta i tužioca previše se ne razlikuje od ranije donete sudske odluke, jer je do sada dete provodilo tokom meseca ukupno četiri dana sa ocem (po jedan dan u svakom vikendu), a sada će provoditi sa tužiocem od 4 do 6 dana mesečno (po dva dana u vikendu) i još jedan radni dan u nedelji (četvrtak) u trajanju od dva sata. S`toga tužena neosnovano tvrdi da će dete svaki drugi dan u mesecu provoditi sa ocem i da će to negativno uticati na njegov psihofizički razvoj jer neće znati gde mu se nalazi dom. Pogrešan je tužiljin doživljaj sudske odluke kao kazne za ljubav i bezgraničnu posvećenost detetu, jer se emotivni odnos majke i deteta ovom odlukom ne dovodi u pitanje, ali ovakav stav tužilje po oceni Vrhovnog kasacionog suda takođe ukazuje na njen prezaštitnički stav i nerazumevanje uloge oca u daljem odrastanju njihovog deteta.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153, 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 1. ZPP. Tužena nije uspela u postupku po reviziji pa zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, a troškovi tužioca za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić