Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci i tuženi su blagovremeno izjavili revizije iz svih zakonskih razloga, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kako se revizijama navodi.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 118/05 sa izmenama i dopunama), pa je ocenio da revizije nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijama ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su baba i deda po majci maloletnog GG, rođenog ... godine u braku tuženog i pokojne ćerke tužilaca, DD, rođene DD1. Tužioci su u braku u kome su dobili troje dece, sina ĐĐ, ćerku EE i ćerku DD, majku maloletnog GG koja je preminula ... godine. Žive u stanu od 86 m2 u ..., zaposleni su i ostvaruju zaradu. Tuženi VV rođen je .... godine u ... i zaposlen je. BB je topao roditelj, koji uspešno organizuje staranje o detetu uz veliku pomoć i podršku svoje majke i sestre, a kao otac ispoljava adekvatne roditeljske kompetencije, sagledava potrebe deteta i izgrađenih je znanja i stavova o uspešnoj podršci detetovog razvoja gradeći emotivno blizak zaštitnički odnos sa detetom. Maloletni GG je zdravo dete urednog razvoja. U odnosu na oca ispoljava adekvatnu emotivnu vezanost i privrženost, a u odnosu na tužioce pozitivno osećanje i adekvatnu vezanost. U periodu trajanja braka tužioci su maloletnog GG viđali svakodnevno osim vikendom, a nakon smrti pok. DD viđali su ga jednom nedeljno na 2-3 sata. Tuženi se sa maloletnim GG preselio u ... 16.06.2017. godine od kada su tužioci samo četiri puta videli dete na po dva sata u prisustvu tuženog, zbog čega su tražili inteziviranje kontakta sa detetom što je tuženi odbio. Po donetoj privremenoj meri od 22.11.2017. godine odnos babe i dede sa maloletnim GG se održava tako što jednog četvrtka u mesecu tuženi vodi dete u ..., a drugog četvrtka i svake druge subote u mesecu dete voze tužioci. Odnosi parničnih stranaka bitno su determinisani prisutnom teškoćom prihvatanja gubitka ćerke, odnosno supruge, što se ispoljava prebacivanjem tužiocima krivice zbog smrti DD od strane tuženog, što uslovljava manjak fleksibilnosti stranaka, te bi u interesu maloletnog GG svi trebalo da pokažu dovoljnu dozu zrelosti strpljenja i poštovanja. Između tužilaca i maloletnog GG već postoji emotivna vezanost i u interesu je razvoja deteta, da se odnos sa babom i dedom po majci i dalje održava i razvija, ali je u uzrastu u kome je GG, sada nužno imati sluha za njegove emocionalne potrebe i razvojna ograničenja, te strpljivo čekati da postigne veći stepen samostalnosti, kada će tužioci sa unukom moći da provedu duži vremenski period u kontinuitetu. Dete u uzrastu od tri do pet godina još nije spremno da se na duži vremenski period odvaja od glavne negujuće figure, jer stiče konstantnost objekta.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da je tužbeni zahtev osnovan, primenom člana 61. stav 5, u vezi sa članom 270. Porodičnog zakona. Drugostepeni sud je preinačujući prvostepenu presudu pravilno primenio materijalno pravo kada je odredio model viđanja maloletnog deteta sa njegovim dedom i babom po majci na način kako je to određeno izrekom presude pravilno nalazeći da je takav model viđanja i održavanja ličnih odnosa deteta sa srodnicima u najboljem interesu maloletnog deteta, s obzirom na uzrast u kome se sada nalazi.

Odredbom člana 61. stav 5. Porodičnog zakona, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom. Odredbom člana 270. navedenog zakona, propisano je da pre nego što donese odluku, između ostalog, o zaštiti prava deteta, sud je dužan da zatraži nalaze i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prilikom donošenja odluke o tužbenom zahtevu, drugostepeni sud se rukovodio najboljim interesom mal. deteta. Pobijana odluka je zasnovana na pravilnom činjeničnom utvrđenju, pre svega na nalazima organa starateljstava, odnosno stručnih timova Centra za socijlani rad u ... i ..., kao na nalazu i mišljenju veštaka Kliničkog centra Srbije-Klinike za psihijatriju, koji su dali podroban nalaz o svim bitnim činjenicama vezanim za ovaj slučaj vodeći računa pre svega o uzrastu maloletnog GG. Iz utvrđenog sledi da je sa psihijatrijskog i psihološkog stanovišta u interesu razvoja maloletnog GG da odnos sa babom i dedom po majci održi i dalje razvija. U takvoj situaciji, rukovodeći se zaštitom prava deteta, u koja u konkretnom slučaju spada i održavanje ličnih odnosa sa maloletnim unukom, u najboljem je interesu maloletnog deteta da bude u kontaktu sa svojim bliskim krvnim srodnicima – babom i dedom po majci, ali zbog svih specifičnosti i aspekata uzrasta maloletnog GG, na način kako je to pravilno određeno drugostepenom presudom.

Neosnovani su revizijski navodi revizija kojima se ukazuje da ovakav način održavanja ličnih odnosa nije u najboljem interesu maloletnog deteta jer je po tužiocima viđanje sa maloletnim unukom preusko određeno, a po mišljenju tuženog preširoko, imajući u vidu uzrast maloletnog deteta, kao i međusobne odnose porodice majke i oca maloletnog deteta. Ove činjenice su nadležni organi starateljstva i stručna lica imali u vidu kada su dali mišljenja, iz kojih proizilazi da se za sada emotivna bliskost tužilaca i maloletnog unuka, kao i motivisanost tužilaca da održavaju lične odnose sa svojim maloletnim unukom, ne mogu dovesti u sumnju zbog trenutnih lošijih odnosa stranaka, a s obzirom na specifičnost uzrasta maloletnog deteta i njegov pravilan razvoj, utvrđeni model je poželjan da bi se obezbedili najbolji životni i razvojni uslovi za razvoj deteta i osećaj sigurnosti i stabilnosti u odnosu sa svojim srodnicima, koji ne bi remetili odnos u njegovoj primarnoj porodici sa ocem, zbog čega je suprotno navodima revizija ovakva odluka doneta u najboljem interesu mal. deteta. Takođe i ovakva odluka, odnosno model viđanja se u svakom trenutku može izmeniti u zavisnosti od pravilnog pristupanja razvojnim potrebama mal. GG i sposobnosti deteta da sa svojim razvojem jasnije iskaže svoje želje i potrebe.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić