Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zvezdane Lutovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 982/14 od 09.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 11.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 982/14 od 09.10.2014. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 982/14 od 09.10.2014. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 309/13 od 31.01.2014. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 1.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.08.2005. godine do isplate; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate od 30.07.2005. godine do 23.08.2005. godine; stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 48.800,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 982/14 od 09.10.2014. godine, stavom prvim izreke usvojena je žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu isplati iznos od 1.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.08.2005. godine do isplate i na ime naknade troškova postupka iznos od 48.800,00 dinara; stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 2014. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu 404.ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.navedenog člana).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu razloge drugostepenog suda za odbijanje tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete usled zastarelosti potraživanja iste, budući da je u smislu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tužena odgovorna za štetu koju je njen organ u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, prouzrokovao tužiocu, kao veštaku koji je obavio svoj stručni zadatak, odnosno izradio nalaz i mišljenje u predmetu za koji je bio angažovan, dakle, odgovorna je za nepravilan rad svog organa, ali je tužilac propustio da u rokovima određenim odredbom člana 376. stav 1. i 2. ZOO, pravo na naknadu štete ostvari sudskim putem. Osim toga, tužilac uz reviziju nije priložio pravnosnažnu presudu kojom je o istom činjenično-pravnom pitanju odlučeno na drugačiji način, zbog čega se ne može govoriti o potrebi ujednačavanja sudske prakse.

Iz iznetih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu je podneta 18.01.2013. godine i kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 1.850,00 dinara. Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. U sporu male vrednosti ne primenjuje se član 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka sadržana u stavu trećem izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP. Tužilac nije postigao uspeh sa izjavljenom revizijom, pa zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić