.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4863/2025
10.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Dobrile Strajina, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Komrad“ Vranje, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2462/23 od 21.11.2024. godine, u sednici održanoj 10.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2462/23 od 21.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2462/23 od 21.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2462/23 od 21.11.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 1384/23 od 31.10.2023. godine u stavu prvom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime sticanja bez osnova isplati za period od februara 2018. godine do jula 2021. godine i za septembar 2021. godine, mesečne iznose bliže određene stavom prvim izreke pobijane presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do konačne isplate, kao i zahtev za naknadu troškova prvostepenog postupka, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj isplati na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 3.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom odbijen je zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa na ime sticanja bez osnova za sporni period, kao neosnovan. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer se radi o parnici radi sticanja bez osnova, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 22.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 3.801,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, pobijana drugostepena odluka doneta je u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tuženog nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
