Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 544/24 od 05.12.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i osmom izreke i u navedenim delovima žalba tužene odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu šestom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se utvrdi pravo stanovanja u korist tužene na dvosobnom stanu br.2, u ..., br. .., površine 65m2, kao i u delu stava sedmog izreke kojim je obavezana tužena da navedenu nekretninu po iseljenju vrati u isto stanje u kojem je bila prilikom njenog i sinovljevog useljenja. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava sedmog izreke i tužba tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da kod nadležnog distributera izvrši promenu korisnika na svoje ime i redovno plaća komunalne i režijske troškove na stanu u ... br. .. u ..., odbačena kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu devetom izreke, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je ranija odluka o vršenju roditeljskog prava izmenjena, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), a koji se primenjuje na osnovu člana 202 Porodičnog zakona ( „Službeni glasnik RS“, br. 18/25 i 6/15), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Revizija se može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, samo ako je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pa povreda koju tužena ističe iz člana 398. stav 2. ZPP, ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, jer se ona tiče postupka pred prvostepenim sudom. Takođe, bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. ZPP, nije razlog za izjavljivanje revizije prema odredbi člana 407. stav 1. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 300/20 od 08.04.2021. godine razveden je brak tužioca i tužene, a maloletna deca stranaka VV, GG i DD, povereni su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, dok je otac obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog DD plaća 12.000,00 dinara mesečno, a za izdržavanje maloletnog VV i maloletnog GG po 8.000,00 dinara. Takođe, uređen je i način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem i konstituisano pravo stanovanja maloletne dece i majke u porodičnoj kući u ... do punoletstva najmlađen deteta. Saglasno navedenoj odluci, u porodičnoj kući u ... tužena je živela sa maloletnom decom, kao i tužilac. Nakon što je došlo do kvara na kotlu, tužena je sa decom prešla kod sestre u Vršac. Međutim, već istog dana mal. VV, a sutradan i mal. GG, vratili su se u porodičnu kuću u ..., i nastavili život u domaćinstvu sa ocem, sve do povratka tužene i najstarijeg sina aprila 2022. godine, gde su opet svi zajedno živeli do 14.05.2023. godine, kada se ona iselila sa najstarijim sinom iz kuće i otišla u stan u ... u ulici ... br. .., koji je u međuvremenu, a na osnovu sudskog poravnanja zaključenog sa tužiocem, postao njena svojina, dok je tužiocu pripala u isključivu svojinu porodična stambena zgrada u ... .

Mal. VV i mal. GG su se u postupku pred organom starateljstva izjasnili da ne žele da žive sa majkom, s obzirom da kuću u ... doživljavaju kao svoju, da tu pohađaju školu i da im je tu centar životnih aktivnosti. Oni su sposobni da formiraju sopstveno mišljenje i imaju potencijal da sagledaju situaciju u kojoj se nalaze i da razumeju posledice. Njihova volja i stavovi su autentični, nisu indukovani od strane oca, dok je stav sada punoletnog DD, koji je bio izričit da ne želi kontakt sa ocem, zasnovan na iskustvu u odnosu sa ocem i podržan je od strane majke. Prema naknadnom mišljenju organa starateljstva od 29.09.2023. godine VV je ostao izričit u pogledu toga da želi da živi sa ocem dok je ocenjeno da GG nema autentičan stav po pitanju mesta gde želi da živi. Majčina nestalnost i nesigurnost doveli su do pojave ambivalentnog stava maloletnog GG. Ona nije u mogućnosti da deci obezbedi stabilnost. Svojim dosadašnjim ponašanjem u značajnoj meri je doprinela stvaranju nepovoljne klime za odrastanje dece, a nema ni lične kapacitete da se samostalno o deci stara. Za razliku od majke, otac dece je u mogućnosti da deci obezbedi stabilno i sigurno okruženje. Deca sa njim imaju dobar odnos i on je autentično motivisan da se brine o sinovima. Zbog toga je mišljenje organa starateljstva da deca budu poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava prihvaćeno od strane nižestepenih sudova koji su odluku o samostalnom vršenju roditeljskog prava i načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa majkom, doneli primenom članova 6. stav 1, 61, 77. stav 3. i 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Maloletni VV pohađa prvi razred srednje škole, a maloletni GG treći razred osnovne škole. Njihove potrebe u pogledu ishrane iznose po 10.000,00 dinara mesečno, za obuću po 3.500,00 dinara, dok je mesečno za užinu za maloletnog GG potrebno izdvojiti 3.000,00 dinara. Tužilac ostvaruje zaradu u proseku od oko 50.000,00 – 60.000,00 dinara, a bavi se i stočarstvom i zemljoradnjom, te na taj način ostvaruje dodatne prihode. Njegove mesečne potrebe na ime odeće, sredstava za higijenu i gorivo iznose oko 20.000,00 dinara. Ukupni troškovi stanovanja u porodičnoj kući u ... koji obuhvataju troškove struje, vode, odnošenja smeća, za internet i kablovsku televiziju iznose oko 15.300,00 dinara. Tužena je zaposlena i ostvaruje zaradu od 40.000,00 dinara mesečno. Njene mesečne potrebe na ime troškova kozmetike, sredstava za ličnu higijenu i goriva iznose oko 13.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenih potreba maloletne dece, te mogućnosti roditelja kao dužnika izdržavanja, kao i od činjenice da je prethodnom odlukom kojom su deca bila poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, otac bio obavezan da doprinosi izdravanju maloletne dece iznosima od po 8.000,00 dinara mesečno, nižestepeni sudovi su zaključili, primenom odredbe člana 160. Porodičnog zakona, da tužena treba da doprinosi izdržavanju maloletne dece iznosom od po 8.000,00 dinara mesečno za svako dete, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi.

Po stanovišu Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pri donošenju odluke o poveravanju maloletne dece na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu kao i odluke o načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa majkom, pravilno primenili materijalno pravo, rukovodeći se prevashodno najboljim interesom maloletne dece, saglasno svojoj dužnosti propisanoj u članovima 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Naime, odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Ovu odredbu načelnog karaktera dopunjuje odredba člana 266. istog zakona, koja obavezu rukovođenja najboljim interesom deteta, stavlja u dužnost sudu. U tom smislu, s obzirom da stranke ne vode zajednički život, odluka o poveravanju dece na samostalno vršenje roditeljskog prava, donosi se prema ovom osnovnom i najvažnijem kriterijumu – kriterijumu najboljeg interesa deteta. Sagledavanje najboljeg interesa deteta moguće je samo ukoliko se uzme u obzir i mišljenje deteta, ukoliko je ono sposobno da formira svoje mišljenje, jer se njegovom mišljenju mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, u skladu sa godinama i zrelošću detete. Pri tome, dete koje je navršilo 10 godina života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima, kako je to sve propisano odredbom člana 65. Porodičnog zakona.

Maloletni GG rođen je ...2013. godine, i pred organom starateljstva bio je izričit da želi da živi u svojoj kući u ... . Ocenjeno je da sposoban da formira svoje sopstveno mišljenje o ovom pitanju, dok prilikom davanja izjave o tome sa kojim roditeljem bi želeo da živi, nije izrazio autentičan stav. Međutim, odluka o poveravanju maloletnog GG, pravilna je jer je ocenjeno da je njegov najbolji interes život sa ocem u situaciji kada je utvrđeno da majka nije u mogućnosti da detetu obezbedi stabilnost i da je svojim dosadašnjim ponašanjem u značajnoj meri doprinela stvaranju nepovoljne klime za odrastanje dece, te da nema lične kapacitete da se samostalno stara o deci za razliku od oca koji je sposoban da samostalno vrši roditeljsko pravo i koji je motivisan da se brine o deci, te u mogućnosti da im obezbedi stabilnost i sigurnost.

Maloletni VV rođen je ...2008. godine, i ne samo što saglasno odredbi člana 65. Porodičnog zakona, ima pravo da izrazi mišljenje o svim pitanjima, pa i o pitanju sa kojim roditeljem želi da živi, već on kao dete koje je navršilo 15-tu godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje, može sam o ovom pitanju da odluči saglasno odredbi člana 60. stav 4. Porodičnog zakona. Maloletni VV bio je izričit u pogledu toga da želi da živi sa ocem, pa u situaciji kada je tužilac sposoban da samostalno vrši roditeljsko pravo, pravilna je odluka o poveravanju maloletnog VV ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava.

S obzirom da su maloletna deca poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, u skladu sa odredbom člana 61. Porodičnog zakona pravilno je odlučeno i o načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa majkom, saglasno njihovom najboljem interesu.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su u članu 160. Porodičnog zakona, prema kojem se izdržavanje određuje u zavisnosti od potreba poverioca i mogućnosti dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potreba poverioca izdržavanja zavisi od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdražava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

Polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava, te pravilno utvrđenih mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja i potreba maloletne dece kao poverilaca izdržavanja, i rukovodeći se njihovim najboljim interesom, pravilno je ocenjeno da je tužena u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletnog VV i maloletnog GG mesečnim iznosom od po 8.000,00 dinara. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj maloletne dece, u skladu sa njihovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tužene kao dužnika izdržavanja. Preostala sredstva za izdražavanje obezbeđivaće otac koji se svakodnevno brini o deci, kako potrebnim novčanim iznosima, tako i doprinosom u vidu rada i starenja koji i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje maloletne dece.

U pogledu navedenih odluka, ostalim revizijskim navodima tužene, posredno ili neposredno, osporava se činjenično stanje koje ona smatra bitnim, a koje po njenom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog Zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Zbog svega navedenog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje da je odluka o obavezivanju tužene da doprinosi izdržavanju maloletne dece počev od podnošenja tužbe pa do presuđenja, doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, ranijom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 300/20 od 08.04.2021. godine, maloletna deca stranaka poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, i istom odlukom tužilac je kao otac obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne dece plaćanjem mesečnih iznosa od po 8.000,00 dinara za maloletnog VV i maloletnog GG. Iako svojom pravnosnažnošću ranija odluka vezuje stranke do njene izmene, moguće je da faktički roditeljsko pravo i pre njene izmene ne vrši roditelj kome je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava pravnosnažnom odlukom suda, već drugi roditelj. U postupku je utvrđeno da tužena nije živela sa maloletnom decom u periodu od 23.10.2021. godine kada je otišla u kuću svoje sestre i tamo boravila sve do aprila 2022. godine, kao ni od 14.05.2023. godine, kada se iselila u svoj stan u ... . Za sve to vreme, prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna deca živela su u kući u ... sa ocem. Roditelj koji živi sa maloletnim detetom, faktički vrši roditeljsko pravo jer je on u toj situaciji u mogućnosti da neposredno štiti ličnost, prava i interese deteta. Međutim, u periodima kada je i tužena boravila sa decom u kući, izostalo je utvrđenje ko je od roditelja vršio roditeljsko pravo faktički, odnosno da li je tužilac i u periodu kada je tužena živela u istoj kući sa njima, a nakon povratka od sestre, faktički samostalno vršio roditeljsko pravo nad maloletnom decom, kao i u vreme kada je tužena bila odsutna. Pošto je obaveza roditelja da izdržavaju maloletno dete zajednička obaveza roditelja (članovi 73 i 154 Porodičnog zakona), tužena je u obavezi da doprinosi izdržavanju i kada roditeljsko pravo ne vrši, bez obzira što su joj maloletna deca odlukom suda poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava. Kako od svega navedenog zavisi odluka da se tužena obaveže da doprinosi izdržavanju maloletne dece u čitavom periodu od podnošenja tužbe, nižestepene presude su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković