Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje maloletne AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Nikčević, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Stupar, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 207/24 od 10.04.2024. godine, u sednici veća održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 207/24 od 10.04.2024. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđen stav drugi izreke presude Višeg suda u Beogradu P2 95/22 od 06.12.2023. godine i u stavu drugom i trećem izreke i presuda Višeg suda u Beogradu P2 95/22 od 06.12.2023. godine u stavu drugom i petom izreke i u ukinutim delovima predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P2 95/22 od 06.12.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da na ime izdržavanja maloletnog deteta AA mesečno plaća iznos od po 40.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće i to svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec na račun zakonskog zastupnika maloletnog deteta, majke BB kod Poštanske štedionice, račun broj ..., sve dok za to postoje uslovi ili dok presuda u ovom delu ne bude izmenjena drugom presudom; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da na ime izdržavanja maloletnog deteta AA mesečno plaća preko dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 150.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće i to svakog 01. do 05. u mesecu na napred navedeni račun zakonskog zastupnika maloletne tužilje, dok za to postoje uslovi ili dok se presuda ne izmeni drugom presudom, kao neosnovan; stavom trećim izreke, određena je privremena mera, pa je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne AA plaća zakonskoj zastupnici majci maloletne tužilje mesečni iznos od 40.000,00 dinara na napred navedeni tekući račun; privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka, a eventualno izjavljena žalba protiv rešenja o privremenoj meri ne zadržava izvršenje; stavom četvrtim izreke, odbačen je predlog za određivanje privremene mere u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne AA plaća zakonskoj zastupnici majci BB mesečni iznos od 150.000,00 dinara na napred navedeni tekući račun za svaki mesec do desetog dana u mesecu od 16.10.2018. godine kao dana podnošenja tužbe pa do 06.12.2023. godine; stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 477.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 207/24 od 10.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P2 95/22 od 06.12.2023. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke; stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke presude Višeg suda u Beogradu P2 95/22 od 06.12.2023. godine tako što je obavezan tuženi da tužilji isplati troškove postupka u iznosu od 298.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate; stavom trećim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Višeg suda u Beogradu P2 116/18 od 19.11.2019. godine utvrđeno je da je tuženi otac maloletne tužilje. Dopunskom presudom Višeg suda u Beogradu P2 139/19 od 01.02.2022. godine, stavom prvim izreke, maloletna tužilja je poverena na čuvanje i vaspitanje i staranje majci BB koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime izdržavanja maloletne tužilje mesečno plaća iznos od 50.000,00 dinara; stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da na ime izdržavanja maloletne tužilje plaća mesečno preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara do traženog iznosa od 150.000,00 dinara; stavom četvrtim izreke, uređen je model ličnih kontakata između maloletne tužilje i tuženog tako što će tuženi viđati dete u kontrolisanim uslovima Centra za socijalni rad po sat vremena tri puta nedeljno u okviru njegovog radnog vremena i po želji maloletnog deteta uz prisustvo majke. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 303/22 od 28.07.2022. godine, potvrđena je, kako osnovna tako i dopusnka presuda osim u delu koji se tiče izdržavanja i troškova postupka u kom delu je ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Utvrđene su u ponovnom postupku pojedinačne potrebe maloletne tužilje taksativno navedene ali ne i mesečne potrebe iste. Maloletna tužilja živi u domaćinstvu sa majkom, bakom sa majčine strane i ujakom. Majka je zaposlena kao medicinska sestra u ... i njena mesečna primanja iznose oko 70.000,00 dinara, a sa noćnim radom zarada je nešto veća. Majka maloletne tužilje je bila u vezi sa tuženim i saznala da je oženjen i da iz tog braka ima sina i ćerku tek kada je i sama ostala trudna. Tuženi je vlasnik PD „GG“ koje je aktivno i stanje na deviznom tekućem računu je 22.860,61 evro, što znači da pozitivno posluje i da ima prihode od privrednog društva čiji je vlasnik. Na ličnom deviznom tekućem računu tuženog ima 300.000 evra, a stanje na dinarskom računu je 8.091.088,25 RSD. Na ime zakupnine tuženi prima iznos od 500 evra mesečno izdavanjem apartmana na Kopaoniku; prodao je automobil „Porše“ za iznos od 38.000 evra, a vlasnik je i stana u Rafailovićima površine 45 m2 i njega ne izdaje. Za obavljen posao u Šilerovoj dobio je garažu i stan; ima još dva deteta koja su 2003. i 2006. godište i za njihovo izdržavanje plaća po 25.000,00 dinara svakom detetu, a starija ćerka je vanredni student na ... fakultetu i mesečno za nju plaća oko 10.000,00 dinara.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom člana 73, 154. stav 1, 160, 161, 162. i 163. Porodičnog zakona zaključio da nije osnovan tužbeni zahtev tužilje maloletne AA na ime doprinosa za izdržavnje od strane tuženog za iznos veći od dosuđenih 40.000,00 dinara mesečno, a do traženih 150.000,00 dinara, pa je isti odbio odlčujući kao u stavu drugom izreke prvostepene presude.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama parničnih stranaka, iste odbio i potvrdio prvostepenu presudu izuzev odluke o troškovima parničnog postupka koje je preinačio i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Po oceni Vrhovnog suda takav zaključak nižestepenih sudova zasnovan je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, na šta su osnovano usmereni revizijski navodi.

Osnovano se revizijskim navodima tužilje ukazuje i na to da u postupku odlučivanja o tužbenom zahtevu maloletne tužilje nisu cenjeni svi izvedeni dokazi čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP.

Naime, u provedenom postupku utvrđeno je da je tuženi vlasnik PD „GG“ koje je aktivno i koje na računu ima 22.860,61 evra, što znači da pozitivno posluje i da tuženi ima prihode od privrednog društva čiji je vlasnik; da na ličnom deviznom tekućem računu tuženog ima 300.000 evra, a na dinarskom 8.091.088,25 dinara, da na ime zakupnine prima mesečno iznos od 500 evra na ime izdavanja apartmana na Kopaoniku, da je prodao automobil „Porše“ za iznos od 38.000 evra, da ima stan u Rafailovićima površine 45 m2, te da je za obavljeni posao u Šilerovoj dobio stan i garažu. Međutim, sud nije izvršio ocenu izvedenih dokaza u smislu člana 8. ZPP, radi pravilnog utvrđenja stvarnih mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja shodno članu 160. stav 3. Porodičnog zakona, a u vezi sa članom 162. stav 3. Porodičnog zakona – da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Prema odredbi člana 27. stav 1. Konvencije o pravima deteta, svako dete ima pravo na životni standard primeren fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju deteta, s tim što roditelj i druga lica odgovorna za decu, imaju prvenstveno odgovornost da, u okviru svojih sposobnosti i finansijskih mogućnosti obezbede životne uslove za razvoj deteta.

Porodičnim zakonom („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/05, 16/15) članom 154. stav 1. propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavnje od roditelja. Članom 160. propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnom iznosu izdržavnja (stav 1.), da potrebe poverioca izdržavnja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), da mogućnosti dužnika izdržavnja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Odredbom člana 162. stav 3. propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Odredbom člana 6. stav 1. propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Oba roditelja po zakonu treba da doprinose izdržavanju svoje maloletne dece, jer bi inače nekima od njih bila ugrožena egzistencija. Pritom roditelji su dužni da deci omoguće najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživaju oni i da po potrebi obezbede sredstva i dodatnim radom uz smanjenje svojih ličnih rashoda koji su nužni za njihovu egzistenciju. Prema tome, kako su u postupku izvedeni dokazi koje prihode, imovinu i mogućnosti sticanja zarada ima tuženi kao dužnik izdržavanja, potrebno je da se izvedeni dokazi ocene u smislu člana 8. ZPP i utvrde stvarne mogućnosti dužnika izdržavanja, posebno imajući u vidu u konkretnom slučaju da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj – dužnik izdržavanja, (nije dovoljno samo paušalno navođenje istog učinjeno od strane nižestepenih sudova) pri čemu će sud imati u vidu da je tuženi dužnik izdržavanja još dva deteta, ali i da je maloletna tužilja poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, što nužno podrazumeva ne samo novčane izdatke, već svakodnevnu brigu o detetovoj ishrani, odevanju, higijeni, te pažnji u celini koje detetu njenog uzrasta neophodna, a koja se novcem ne može izraziti.

Pravilna i potpuna ocena svih okolnosti i dokaza neophodna je jer samo onda odluku o visini doprinosa za izdržavanje deteta moguće je doneti u njegovom najboljem interesu.

U ponovnom postupku sud će imati u vidu primedbe na koje je ukazano u ovom rešenju, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku vodeći računa o svim okolnostima i najboljem interesu deteta, pravilnom primenom materijalnog prava.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz iznetih razloga primenom odredbe člana 415. stav 1. i člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković