Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg intersa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama predlagača i protivnika predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužiocima za faktički oduzetu nepokretnost kojoj je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, a ta promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09 ... 83/18), tako što je naknada tužiocima određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti kao građevinskog zemljišta i ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, po kojima, poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu navoda iz revizije predlagača, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženog Grada Novog Sada nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.05.2020. godine, a vrednost predmeta spora pojedinačno po svakom tužiocu je opredeljena na iznos od 1.780.196,12 dinara što prema srednjem kursu na dan podnošenja tužbe predstavlja protivvrednost iznosa pojedinačno po tužiocu manjeg od 40.000 evra.

Iz svega toga proizlazi da revizija tuženog Grada Novog Sada nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković