Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09) na čiju primenu upućuje član 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...87/18) pa je utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca BB (deda tužioca) je bio vlasnik, a otac tužioca VV korisnik katastarske parcele br. .../..., njiva ravnica, površine 51 ar, koja je bila upisana u ZKUL ... KO ... . U postupku arondacije predmetna parcela je oduzeta od pravnog prethodnika tužioca i data je na korišćenje Zemljoradničko proizvođačkoj zadruzi „Sloga“ iz Železnika koja je pravni prethodnik ovde tuženog. U knjizi arondacije Zemljoradničke zadruge „Sloga“ KO Železnik pod rednim brojem ... kao arondant je naveden pravni prethodnik tužioca BB, kao i označena katastarska parcela, ali nema detaljni podatak o tome da li je i na koji način postupak arondacije sproveden (prema stanju u spisima su čak i precrtane dve parcele koje je trebalo da budu date na ime oduzetog zemljišta). Zemljište koje je trebalo da bude dato pravnom prethodniku tužioca nikada mu nije predato u državinu, niti su tužilac a ni njegovi pravni prethodnici koristili te parcele. Pravni sledbenik Zemljoradničko proizvođačke zadruge „Sloga“ iz Železnika je Trgovinsko preduzeće „Banovo Brdo“ a njegov pravni sledbenik je ovde tuženi. Kat.parc. .../... KO ... je kasnije deljena na više parcela. Tužilac je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O.br.65/71 od 31.01.1972. godine i rešenjem istog suda O.br.264/89 od 08.11.1991. godine oglašen za naslednika prava korišćenja na navedenoj parceli. Sada se ta parcela vodi kao vlasništvo fizičkih lica odnosno na istoj parceli (drugim parcelama koje su nastale od te parcele) je upisan tužilac kao suvlasnik. Pravnom prethodniku tuženog Trgovinskom preduzeću „Banovo Brdo“ Skupština opštine Čukarica – Sekretarijat za komunalno stambene i građevinske poslove je rešenjem broj 351/11 od 19.06.1972. godine izdalo odobrenje za izgradnju skladišta – magacina u naselju ... i to na delu kat.parc. .../... i .../... KO ... . Rešenjem istog organa broj 351-522-74 od 01.11.1976. godine pravnom prethodniku tuženog Trgovinskom preduzeću „Banovo Brdo“ odobrena je upotreba objekta i to skladišta – magacina izgrađena na osnovu investiciono tehničke dokumentacije odobrenja za izgradnju. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti od 26.04.2010. godine Trgovinsko preduzeće „Banovo Brdo“ je na Preduzeće za proizvodnju trgovinu i usluge „Weg tehnology“ prenelo pravo vlasništva na magacinu u Ulici ... broj ..., izgrađenom na kat.parcelama broj .../..., .../..., ..., .../..., .../... i .../... KO ... (novi premer .../... i .../...) sa pripadajućim pravom korišćenja zemljišta pod objektima zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu objekta, među kojima su navedene i katastarske parcele .../... površine 19 ari i 11m2 i .../... površine 34 ara 19m2 KO ... . Na spornim parcelama tužilac se vodi kao vlasnik u odgovorajućoj kvoti. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđeno je da je tržišna vrednost kat.parc. .../... u visini od 6.469.414,20 dinara, što za suvlasnički udeo tužioca od idealne 1/2 iznosi 3.234.707,10 dinara. Tržišna vrednost kat.parc. .../... iznosi ukupno 6.021.408,60 dinara što za idealni deo od 21/1129 ( koliko pripada tužiocu) iznosi 112.001,40 dinara. Tržišna vrednost kat.parc. .../... KO ... je 1.117.055,60 dinara, što za suvlasnički udeo tužioca od 872/35834 iznosi 4.450.724,80 dinara, dok tržišna vrednost kat.parc. .../... KO ... ukupno iznosi 77.126.890,00 dinara, što za tužiočev udeo od 2813/15350 idealnih delova iznosi 15.002.854,20 dinara. Ukupno procenjena vrednost idealnih delova tužioca na navedenim parcelama iznosi 23.000.287,50 dinara. Objektom koji je izgrađen na delu zemljišta su delimično zauzete tri parcele zbog čega je nemoguća zasebna prodaja bez preparcelacije, ali su preostale dve parcele po osobinama i položaju takve da je i njihovo samostalno prometovanje nerealno. U toku postupka prvostepeni sud je nastojao da pribavi izveštaj od Poreske uprave u pogledu prometne vrednosti spornog zemljišta, ali i pored više urgencija, nije dobio izveštaj od nadležne Poreske uprave.

U ovoj pravnoj stvari doneta je presuda od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu P 8382/05 od 22.11.2006. godine i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za zauzeto gradsko građevinsko zemljište isplati 8.825.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od 05.09.2006. godine. Naznačena presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu Gž 2668/07 od 18.04.2008. godine. Međutim, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 580/10 od 13.05.2010. godine ukinute su presude nižestepenih sudova i predmet vraćen Višem sudu u Beogradu kao nadležnom za postupanje u naznačenom predmetu.

Tužilac je od tuženog naplatio novčani iznos vezano za naknadu za oduzeto zemljište dosuđeno po presudi Drugog opštinskog suda u Beogradu P 8382/05 ali je nakon donošenja rešenja Vrhovnog kasacionog suda tuženi pokrenuo postupak za protivizvršenje. U toku postupka je istakao i prigovor kompenzacije, ali je prvostepeni sud prigovor odbio kao nedozvoljen, imajući u vidu da je potraživanje tuženog koji je predmet izjave o prebijanju već utvrđeno rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I broj 56838/10 i da se pred javnim izvršiteljem vodi postupak radi prinudne naplate za utvrđeno potraživanje, a u kom postupku je sprovedena i javna prodaja nepokretnosti tužioca iz koje je delimično namireno potraživanje tuženog. Kako je reč o potraživanju koje je utvrđeno i koje se realizuje u izvršnom postupku koji tuženi vodi protiv tužioca, prvostepeni sud je ocenio da je predmetni kompenzacioni prigovor nedozvoljen, jer bi time tuženi dobio još jedan izvršni naslov za realizaciju istog potraživanja, pa je prigovor odbacio.

U pogledu tužbenog zahteva tužioca prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke u pogledu tržišne vrednosti spornog zemljišta i shodno odredbi čl.41. i 72. Zakona o eksproprijaciji usvojio tužbeni zahtev tužioca. Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravne razloge prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava a što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, doneli pogrešnu odluku.

Činjenica je da je pravnom prethodniku tužioca oduzeta kat.parc.3982/1 K.O.Železnik rezultat postupka preparcelacije, a da u tom postupku pravni prethodnik tužioca nije dobio drugo odgovarajuće zemljište. Iz toga proizlazi da se mogu primeniti pravila o faktičkoj eksproprijaciji i da tužilac kao pravni sledbenik svog dede pok. BB ima pravo na naknadu za oduzeto zemljište shodno citiranim odredbama Zakona o eksproprijaciji. To pravo proizlazi i iz prava svojine i isto ne zastareva.

Međutim, stoji činjenica da je Skupština opštine Čukarica, Sekretarijat za komunalno stambene i građevinske poslove pravnom prethodniku tuženog – Trgovinskom preduzeću „Banovo Brdo“ izdalo građevinsku dozvolu za izgradnju magacina broj 351/11 od 19.06.1972. godine. Rešenjem tog organa broj 351-522-74 od 01.11.1976. godine izdata je i upotrebna dozvola za naznačeni objekat koji je rađen prema odobrenoj investiciono tehničkoj dokumentaciji. Taj objekat je kasnije otuđen Preduzeću za proizvodnju, trgovinu i usluge „Weg tehnology“ to jest preneto je pravo vlasništva na magacinu u Ulici ... broj ... sa pripadajućim pravom korišćenja zemljišta pod objektom i zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu objekta. Iz spisa predmeta proizlazi da kada je izdata građevinska dozvola da se radilo o gradskom neizgrađenom zemljištu. Skupština opštine Čukarica je izdala građevinsku dozvolu, a da pre toga nije proverila pravni osnov korišćenja naznačenog zemljišta. Ipak to ne znači da pravni prethodnik, sada tuženog Trgovinsko preduzeće „Banovo Brdo“, nije bilo savesno u pogledu gradnje na naznačenom zemljištu. Na osnovu prava gradnje na tuđem zemljištu može se steći pravo svojine na objektu i zemljištu neophodno potrebno za korišćenje. Objekat je otuđen pa je bilo neophodno razmotriti da li obaveza plaćanja vrednosti zemljišta na kome se nalazi predmetni objekat (magacin), a koji je građen sa građevinskom dozvolom, stoji na strani ovde tuženog kao pravnog sledbenika Trgovinskog preduzeća „Banovo Brdo“ ili sada postojećeg vlasnika tog objekta ili opštine koja je izdala dozvolu. Izdavanjem građevinske dozvole za gradnju na zemljištu, a da prethodno nije provereno pravo korišćenja odnosno pravo svojine na tom zemljištu, opština preuzima rizik i ulazi u situaciju kao da se radi o eksproprisanom zemljištu u redovnom postupku. Činjenica je da se tužiocu mora nadoknaditi vrednost oduzetog zemljišta, ali se mora prvo utvrditi ko je u obavezi da izvrši naknadu za zemljište na kome se nalazi predmetni objekat i zemljišta koje je neophodno potrebno za korišćenje tog objekta. U toku nižestepenog postupka te činjenice nisu razmatrane niti je obavljeno veštačenje i utvrđivanje površine na kojoj se nalazi predmetni objekat i zemljište koje je neophodno potrebno za njegovo korišćenje. U tom smislu potrebno je imati u vidu odredbe člana 34. Zakona o građevinskom zemljištu („Službeni glasnik RS“ br.44/95) u vezi člana 28. Zakona o građevinskom zemljištu („Službeni glasnik SRJ“ br.23/90 i „Službeni glasnik RS“ br.3/90 i 48/94). Ako zemljište koje se nalazi uz objekat predstavlja zemljište neophodno potrebno za korišćenje objekta ima status neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, a nije bilo predato u posed opštini, niti je vraćeno u režim svojine koji je postojao pre proglašenja za gradsko građevinsko zemljište, onda opština ima obavezu da zemljište preuzme i korisniku (vlasniku) isplati naknadu po propisima o eksproprijaciji.

U ponovnom postupku, a radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, prvostepeni sud će sa aspekta tereta dokazivanja propisanom čl.223. stav 1. Zakona o parničnom postupku, utvrditi: koje zemljište se nalazi pod magacinskim prostorom, zatim koje zemljište je neophodno potrebno za korišćenje tog magacinskog prostora, koje zemljište se nalazi van okvira tog prostora (utvrditi površine) a zatim će utvrditi tržišnu cenu zemljišta koja je predmet tužbenog zahteva. Dalje, prilikom ocene osnovanosti tužbenog zahteva, sud će imati u vidu i navode tužene u pogledu pozivanja prava po osnovu gradnje na tuđem zemljištu, ovo s obzirom da pravo gradnje predstavlja poseban osnov za sticanje svojine na izgrađenom zemljištu.

U pogledu utvrđivanja tržišne vrednosti zemljišta sud će najpre utvrditi koji parametri opredeljuju cenu tog zemljišta (oceniti parametre koje veštak navodi u svom nalazu), proceniti da li su isti dovoljni da se na osnovu njih može sa pravilnošću utvrditi tržišna cena ili je potrebno uključiti dodatne parametre kao što su: lokacija, infrastrukturna opremljenost, prisutnost ponude i tražnje na konkretnom tržištu pod redovnim okolnostima u kontekstu slobodne prodaje između zainteresovanih strana.

Nakon utvrđenja svih relevantnih činjenica od značaja za presuđenje i ocenom izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Na osnovu čl. 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B.Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić