U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 352. ZPP učinjenu u postupku pred prvostepenim sudom, ne predstavlja revizijski razlog, saglasno članu 407. stav 1. ZPP, a radi se i o ponovljenom žalbenom navodu o kome se izjasnio drugostepeni sud odlučujući o žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku u kojem je rođeno dvoje maloletne dece i to sin VV rođen ...2006. godine i ćerka GG rođena ...2011. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Negotinu P2 47/13 od 19.03.2013. godine, koja je doneta u sporu za razvod braka, maloletna deca su poverena majci, ovde tuženoj, na samostalno vršenje roditeljskog prava, dok je otac, ovde tužilac, obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne dece i uređen je način održavanja ličnih odnosa dece i oca. U vreme donošenja presude čija se izmena traži maloletni VV je imao ... godina i bio je učenik ... razreda osnovne škole. U vreme presuđenja u ovaj parnici, maloletni VV je imao ... godina i bio je učenik ... razreda osnovne škole. Od razvoda braka roditelja, maloletni VV živi sa majkom i mlađom sestrom GG i između njih postoji stalna i stabilna zajednica života kao i emotivna vezanost, kako između majke i dece, tako i između dece međusobno. Tužena ni na koji način nije uskratila deci normalan način života, niti je sprečavala i onemogućavala maloletnog VV da održava redovne lične odnose sa ocem. Prema izveštaju Centra za socijalni rad iz ... od 31.08.2017. godine, u vreme kada je tužilac podneo tužbu za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava u odnosu na maloletnog sina VV, isti je izjavio da želi da bude kod oca ali da želi stalno da viđa majku i sestru, pa je u tom smislu u prvom izveštaju Centar za socijalni rad dao svoje mišljenje, s`tim da je kasnije nastavljeno praćenje porodičnog stanja i maloletni VV je u Centru opovrgao svoju raniju želju te izjavio da želi da ostane kod majke i sestre, a da nastavi da redovno viđa oca. S obzirom na promene u izraženom mišljenju, maloletnom VV je ostavljeno vreme da iznese svoj konačan stav i sa istim je obavljen razgovor 29.08.2017. godine u prirodnoj sredini gde je mogao da se izjasni bez uticaja i pritiska. Prilikom tog razgovora, maloletni VV je bio decidan da ne želi da vršenje roditeljskog prava nad njim bude povereno ocu i da je spreman da se o tome izjasni na sudu. Nadalje je u izveštaju Centra navedeno da ovakvu želju i izjavu maloletnog VV treba ispoštovati, bez obzira na činjenicu da se predomišlja. Centar je dao mišljenje da, ukoliko i dalje želi da ostane da živi sa majkom i sestrom, takva odluka nije u suprotnosti sa njegovim najboljim interesima i treba je ispoštovati. Sagledavanjem kompletne situacije i nakon obavljenog razgovora sa maloletnim ..., članovima porodice i majkom, Centar za socijalni rad u ... je dao stručno mišljenje da se nisu stekli uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava nad maloletnim VV i predložio je da je u najboljem interesu deteta da ostane da živi sa majkom i sestrom. U toku postupka maloletni VV je pred sudom izrazio mišljenje da bi želeo da živi sa ocem. Ovu izjavu VV je dao pred sudom nakon prethodnog razgovora sa pedagogom i psihologom koji su bili prisutni i ocenjeno je da je isti bio vidno uzbuđen, u strahu, sa povremenim momentima plakanja, te da je posle razgovora, a na pitanje suda, dugo razmišljao i na kraju izjavio da bi želeo da živi sa ocem.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravnosnažno odbili tužbeni zahtev za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da se nisu stekli uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava i da je u najboljem interesu maloletnog deteta stranaka VV da roditeljsko pravo i dalje vrši majka, primenom članova 6. stav 1., 266. stav 1. i 3., 270. Porodičnog zakona i Konvencije o zaštiti prava deteta (''Službeni list SRJ'' br. 15/90).

Prilikom donošenja odluke o tome ko će od roditelja samostalno vršiti roditeljsko pravo, pri čemu se tada suštinski odlučujuje o pravima deteta, u obzir se uzima najbolji interes deteta. Revizijom tužioca se osporava ocena nižestepenih sudova o najboljem interesu deteta u ovoj parnici sa aspekta izraženog mišljenja deteta. Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su dali obrazloženu ocenu iz kojih razloga nisu prihvatili mišljenje deteta da želi da živi sa ocem. Naime, najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 266. stav 1. Porodičnog zakona i član 3. Konvencije o pravima deteta) je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene: uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i dostignutu zrelost, potrebe za vaspitanjem i sposobnosti roditelja da zadovolje utvrđene potrebe deteta. Sud je dužan da mišljenju deteta posveti dužnu pažnju, u skladu sa godinama i zrelošću deteta (član 63. stav 3. i 266. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona, član 12. i 13. Konvencije o pravima deteta), ali sud ne mora da uvaži mišljenje deteta ako to nije u njegovom najboljem interesu. Sve i pod uslovom da je autentično formirano (a u ovom slučaju je utvrđeno da je maloletni sin stranaka menjao mišljenja kako pred nadležnim Centrom za socijalni rad, tako i pred sudom u odnosu na mišljenje dato pred Centrom, kada je bio vidno zbunjen, uznemiren i uplašen), sud nije obavezan da odluči u skladu sa mišljenjem i željom maloletnog deteta ukoliko ono nije u skladu sa procenom njegovog najboljeg interesa.

Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja - da maloletni VV od prestanka zajednice života stranaka živi sa tuženom majkom, koja pruža detetu doslednu i pouzdanu brigu, da u porodičnoj zajednici živi i mlađa sestra i da su deca međusobno blisko emotivno povezana, da majčine vaspitne metode, koje se neosnovano i nedokazano revizijom dovode u vezi sa fizičkim kažnjavanjem maloletnog VV, nisu dovedene u pitanje, niti je doveden u sumnju majčin kapacitet za vršenje roditeljskog prava, a imajući u vidu pol i uzrast deteta – period adolescencije u kojem se muška deca više vezuju za oca, ali koje karakteriše emotivna nestabilnost, češći konflikti i neslaganja sa roditeljima, te odbijanje ograničenja koje roditelj sa kojim dete živi nužno nameće u disciplini, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da najbolji interes deteta VV u konkretnom slučaju ne opravdava izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava. Sa druge strane, maloletno dete nije uskraćeno za brigu i ljubav oca, jer su lični kontakti između njih redovni i kvalitetni, i time se obezbeđuju uslovi za pravilan i potpun razvoj deteta. Takođe, po mišljenju Centra za socijalni rad, koji su nižestepeni sudovi u potpunosti prihvatili kao stručan i objektivan, maloletni VV treba da ostane, zajedno sa sestrom, poveren majci na negu, čuvanje i vaspitanje, uprkos njegovom izjašnjenju da želi da živi sa ocem. Mišljenje deteta je ocenjeno na adekvatan način, imajući u vidu utvrđenje da je dete pred sudom imalo reakciju plakanja i da je posle dužeg razgovora sa pedagogom i psihologom dao svoju izjavu u stanju vidnog straha i uznemirenosti, a ne u stanju smirenosti kako se neosnovano tvrdi revizijom. Naprotiv, svoje mišljenje da želi da ostane da živi sa majkom i sestrom, a da češće viđa oca, maloletni VV je decidno izrazio u razgovoru obavljenom u prirodnoj sredini kada nije imao pritisak i težinu davanja mišljenja pred sudom. Na osnovu ocene svih izvedenih dokaza, a pre svega nalaza i mišljenja stručnog tima Centra za socijani rad, sudovi su pravilno zaključili da se nisu u bitnom izmenile okolnosti koje bi predstavljale osnov za izmenu dosadašnje odluke u pravcu poveravanju deteta ocu. Iako se radi o muškom detetu koje je stariji u odnosu na vreme kada su se roditelji u parnici za razvod braka sporazumeli da maloletna deca zajedno budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, kada se sagleda celokupna porodična situacija i ispitaju svi aspekti konkretnog slučaja, u najboljem interesu maloletnog VV da se trenutno ne menja odluka o vršenju roditeljskog prava, imajući u vidu i da je tužena roditelj koji je podoban za vršenje roditeljskog prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić