U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su rođena braća i žive u istoj porodičnoj kući. Uzrok sukoba između parničnih stranaka su neraščišćeni imovinski odnosi. Parničnim strankama su rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu od 19.08.2018. godine produžene hitne mere kojima je naloženo da ne prilaze i ne kontaktiraju drugu stranu.

Tuženi je više puta pretio tužiocu da će ga ubiti. Tuženi je 07.07.2019. godine prosuo vodu sa svoje terase na putničko vozilo tužiočevog sina VV, a nakon toga je psovao tužioca i njegovog sina i pretio im. Tuženom je rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu od 19.07.2019. godine produžena hitna mera kojom mu je naloženo da ne kontaktira i ne prilazi tužiocu. Posle dostavljanja navedenog rešenja tuženi je na stepeništu zajedničke kuće stranaka počeo da pljuje tužioca.

Prema nalazu i stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Grada Aranđelovca parnične stranke su na evidenciji ovog organa starateljstva od avgusta 2018. godine kada je tužilac prijavio da ga tuženi uznemirava i da mu preti, a nasilje se ponavljalo i postoji mogućnost da se i u budućnosti nastavi, pa je celishodno odrediti mere zaštite od nasilja.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, određivanje mera zaštite od nasilja u porodici je celishodno jer tuženi ponavlja nasilje prema tužiocu, pa se određivanjem mera zaštite obezbeđuje mir, spokojstvo i bezbednost tužioca.

Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu osnovani. Obrazloženje nižestepenih presuda sadrži razloge o svim bitnim činjenicama koji su saglasni međusobno i sadržini izvedenih dokaza, zbog čega ovaj sud nema razloga da sumnja u savesnost i brižljivost ocene izvedenih dokaza.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da mere zaštite od nasilja u porodici koje su određene nisu opravdane, ni svrsishodne i da vode jedino produbljivanju tenzija između parničnih stranaka. Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. Porodičnog zakona tako što je u prvom stavu određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u drugom stavu navedeni karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) uz istovremeno određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Ponašanje jednog člana porodice se kvalifikuje kao nasilje u porodici kada je takvog obima i intenziteta da narušava mir i spokojstvo drugog člana porodice i prouzrokuje strah od narušavanja fizičkog i/ili duševnog integriteta, kao i od ponavljanja akata nasilja. U konkretnom slučaju je tuženi više puta pretio tužiocu da će ga ubiti, prosuo vodu sa svoje terase na putničko vozilo tužiočevog sina, a nakon toga psovao tužioca i njegovog sina i pretio im. Navedeni akti tuženog su, bez obzira na to što ne predstavljaju fizičku manifestaciju nasilja, dovoljni da naruše duševno zdravlje i spokojstvo tužioca. Tuženom je rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu od 19.07.2019. godine produžena hitna mera kojom mu je naloženo da ne kontaktira i ne prilazi tužiocu, a tuženi je nakon dostavljanja tog rešenja na stepeništu zajedničke kuće stranaka počeo da pljuje tužioca. Opisani postupak tuženog ukazuje na to da je tuženi sklon ponavljanju akata nasilja, čak i u situaciji kada mu je rešenjem nadležnog organa već određena, odnosno produžena hitna mera zaštite od nasilja u porodici. Shodno navedenom, pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 197. PZ smatrajući da akti tuženog predstavljaju nasilje u porodici.

Prvostepeni sud je, u skladu sa članom 286. PZ, zatražio od organa starateljstva da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti određivanja mera zaštite od nasilja u porodici. Prema nalazu i stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Grada Aranđelovca nasilje tuženog prema tužiocu se ponavljalo i postoji mogućnost da se i u budućnosti nastavi, pa je celishodno odrediti mere zaštite od nasilja. Mere zaštite propisane su članom 198. stavom 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite kao sankcija za učinjenu povredu, ali i iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo člana porodice prema kojem je nasilje izvršeno, već i ostalih članova porodice. U konkretnom slučaju nižestepenim presudama su određene mere zaštite koje su srazmerne sadržini, intenzitetu i trajanju ispoljenog nasilja. Određenim merama zaštite se na adekvatan način sprečava mogućnost ponovnog ispoljavanja nasilja bez nesrazmerne represije prema tuženom. Svojim postojanjem mere zaštite opominju i upozoravaju tuženog da se uzdrži od svakog budućeg, pa i najmanjeg agresivnog ponašanja.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u tom postupku.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić