.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4979/2022
02.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Duško Stefanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Nikolić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 698/21 od 23.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 02.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 698/21 od 23.12.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 698/21 od 23.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1489/20 od 05.02.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinut je platni nalog Osnovnog suda u Valjevu Pl 144/20 od 17.09.2020. godine, pa je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na isti način kao i glavni dug, počev od 11.05.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 79.140,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 698/21 od 23.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Naime, tužilac je pok. VV, ocu tužene pozajmio iznos od 3.000 evra sa obavezom vraćanja do 10.05.2020. godine, o čemu je sačinjena i potpisana priznanica od 10.10.2019. godine. Tužena je na osnovu pravnosnažnog ostavinskog rešenja oglašena za jedinog zakonskog naslednika na imovini iza pok. VV, tako da na osnovu člana 222. Zakona o nasleđivanju, odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine.
Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da u konkretnom slučaju nisu od uticaja navodi tužene kojima se osporava verodostojnost priznanice o dugu, s obzirom da se njima ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje u sporu male vrednosti, u kome se presuda ne može pobijati u smislu člana 479. stav 1. ZPP. Takođe, bez uticaja su navodi tužene kojima se ukazuje da nasleđena imovina ne pokriva vrednost duga prema poveriocu, s obzirom da je na tuženoj bio teret dokazivanja, a ona tokom prvostepenog postupka nije predložila dokaze na te okolnosti.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer su nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti tužbenog zahteva doneli uz pravilnu primenu odredaba materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Imajući ovo u vidu, kao i da tužena ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda, a da odluka o osnovanosti zahteva sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, iz navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba radi duga podneta je 14.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 3.000 evra.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga za izvršenje, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
