Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragomir Vuletić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Subotici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 429/20 od 23.04.2021. godine, u sednici održanoj 22.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 429/20 od 23.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 429/20 od 23.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Ispravljenom presudom Osnovnog suda u Subotici Prr1 685/2019 od 27.03.2020. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je stavom prvim izreke obavezana tužena da tužilji na ime imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 19.379,4 dinara na ime glavnog duga i 49.889,61 dinara na ime kamate obračunate na glavni dug do 11.05.2009. godine. U preostalom delu stava prvog izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose i na isplaćen iznos od 2.797,76 dinara, od 11.05.2009. godine do dana pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi 30.08.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 23.400,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do dana isplate. Zahtev tužene za naknadu troškova je odbijen.

Presudom Višeg suda u Subotici Gžrr 429/20 od 23.04.2021. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena ispravljena prvostepena presuda. Stavom drugim i trećim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova sastava žalbe.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu odluke o kamati na iznos glavnog duga, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati (na ime glavnog duga i kamate na glavni dug obračunate do 11.05.2009. godine). O ovom pravu tužilje, visini tražene naknade i kamati sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredaba člana 85. i 93. Zakona o stečaju, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Takođe, presude nižestepenih sudova ne odstupaju od zaključka Vrhovnog kasacionog suda Spp. 6/2016 od 02.11.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine, u pogledu zakonske zatezne kamate na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika – društvenih preduzeća u stečaju, koja se obračunava do dana otvaranja stečajnog postupka.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Revizijom tužilje pobija se pravnosnažna odluka u delu kojim je odlučeno o kamati.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Kako je u konkretnom slučaju, revizija izjavljena protiv odluke u delu kojim je odlučeno o kamati, kao sporednom traženju, to je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić