Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac - protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena se doselila u Holandiju 1969. godine gde je radila kao prevodilac. Pre zaključenja braka sa tužiocem bila je u braku sa VV, sa kojim je živela u ... u kući njegove majke od 1980. godine. Sa njim je imala firmu koja je uspešno poslovala i u toku trajanja bračne zajednice su imali u svojini dve kuće u ..., restoran „GG“ i klub „DD“. Razveli su se sporazumno u toku 1994. godine, pa je tužena nakon razvoda tog braka dobila na ime bračne tekovine iznos od oko 170.000 DEM. Deo od tog novca tužena je iskoristila za kupovinu jednoiposobnog stana na ... u ulici ..., površine 50 m2, koji je kupila 1997. godine, deo novca je ostavila kod majke u ..., a preostali je držala u sefu banke. Ovde parnične stranke su bile u vanbračnoj zajednici počev od 1999. godine, a brak su zaključile 07.09.2000. godine u Holandiji. Njihova zajednica života je faktički prestala 29.04.2002. godine kada je tužena napustila Holandiju i preselila se u ..., a brak im je razveden 22.10.2008. godine. Tužilac je dolazio u ... kako bi se pomirio sa tuženom ali ona to nije želela. Ovde parnične stranke su zajednički život započele u Holandiji u stanu koji je faktički dobio tužilac kao socijalni slučaj jer je bio korisnik socijalne pomoći. U toku 2004. godine tužena je prodala svoj jednoiposoban stan u ulici ... u ... za kupoprodajnu cenu od 59.000 evra, a 26.11.2004. godine je kupila trosobni stan broj .. u ulici ... broj .. u ... za kupoprodajnu cenu od 75.132,25 evra u dinarskoj protivvrednosti, da bi ga septembra 2012. godine prodala kupcu ĐĐ iz ... . Utvrđeno je da je tužena finansijska sredstva za kupovinu spornog stana obezbedila iz kupoprodajne cene dobijene prodajom jednoiposobnog stana u ulici ... u ... koji je bio u njenoj isključivoj svojini, kao i iz novčanih sredstava iz njene posebne imovine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sudi je zaključio da nije osnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena na ime naknade štete zbog prodatog suvlasničkog udela na navedenom trosobnom stanu, isplati polovinu tržišne vrednosti ovog stana kupljenog 2004. godine za vreme trajanja njihove bračne zajednice jer je našao da je osnovan protivtužbeni zahtev tužene da taj stan ne predstavlja njihovu bračnu tekovinu, već njenu posebnu imovinu. Svoje pravno stanovište da navedeni stan predstavlja posebnu imovinu tužene-protivtužilje u smislu člana 168. Porodičnog zakona, odnosno da ne predstavlja njihovu zajedničku imovinu u smislu člana 171. Porodičnog zakona, kao onu imovinu koju supružnici stiču radom u toku trajanja zajednice života u braku, prvostepeni sud je zasnovao na utvrđenju da im je faktički bračna zajednica prestala 2002. godine pre nego što je predmetni stan kupljen. Zatim, da ga je tužena kupila od sredstava koje je dobila prodajom jednoiposobnog stana u ulici ... u ... koji je ona kupila svojim sredstvima još 1997. godine, pre zasnivanja vanbračne zajednice i zaključenja braka sa tužiocem, a u preostalom delu od svojih posebnih novčanih sredstava dobijenih nakon razvoda prethodnog braka. Te da sa druge strane, tužilac nije dokazao da je svojim sredstevima učestvovao u kupovini te nepokretnosti, primenom pravila o teretu dokazivanja na osnovu člana 231. ZPP, zaključujući da je na njemu bio teret dokazivanja da je ovaj stan stečen radom u toku trajanja njihove bračne zajednice.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda, uz dodatnu argumentaciju da je za zaključak da neka imovina predstavlja zajedničku imovinu supružnika u smislu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, potrebno da su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji zajednica života i da je imovina stečena radom supružnika. Ukoliko je neka imovina stečena u toku trajanja braka, ali od sredstava iz posebne imovine jednog supružnika kao u konkretnom slučaju, iako je predmetni stan kupljen u toku trajanja braka, da onda taj stan predstavlja posebnu imovinu tog supružnika, ovde tužene – protivtužilje.

Bez uticaja na pravilnost pobijane presude su revizijski navodi tužioca – protivtuženog o nepouzdanosti utvrđenja činjenice o faktičkom prestanku njihove bračne zajednice 2002. godine jer je pobijana presuda doneta sa drugačijih pravnih razloga. Budući da je tužena – protivtužilja (na kojoj je i bio taj teret dokazivanja, kao što se to u reviziji osnovano ističe), dokazala da je predmetni stan (iako ga je kupila za vreme trajanja braka sa tužiocem) kupila isključivo svojim sredstvima iz njene posebne imovine. Imajući pritom u vidu da tužilac – protivtuženi tokom provedenog postupka nije dokazao na osnovu člana 231. ZPP, svoj udeo u tom sticanju.

Preostalim revizijskim navodima kojima ističe da se u predmetu nalazi potvrda o fiskalnom partnerstvu iz Holandije iz koje bi se moglo zaključiti da je on imao sredstva za izdržavanje i da nije bio socijalni slučaj, revident ustvari ukazuje na nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti razlog za izjavljivanje revizije na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić