.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5017/2022
19.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština Ljig, čiji je punomoćnik Nemanja Borisavljević, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Ljig, koju zastupa zajedničko Pravobranilaštvo Grada Valjeva i Opština Lajkovac, Ljig i Osečina, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 126/21 od 13.01.2022. godine, na sednici veća održanoj 19.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 126/21 od 13.01.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 126/21 od 13.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mionici P 223/2019 od 19.11.2020. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete plati iznos od 63.520,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.11.2020. godine do isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženoj za potraživanje naknade na ime izmakle koristi preko dosuđenog iznosa od 63.520,00 dinara do tužbom traženog iznosa od 269.920,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2020. godine, do isplate. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 25.066,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 126/21 od 13.01.2022. godine, odbijene su žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi rešavanja pravnog pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse, shodno članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva u delu kojim je tužilac tražio naknadu izmakle koristi. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada materijalne štete i izmakle koristi nastale usled upada pasa lutalica u stado ovaca u vlasništvu tužioca, a tužbeni zahtev za izmaklu korist je odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku. Sporno pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje vezano je za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima.
Iz iznetih razloga primenom člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj parnici tužba je podneta 13.09.2019. godine, a podneskom od 26.10.2020. godine tužilac je preinačio tužbu, povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 269.920,00 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
