U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji su punomoćnici Nebojša i Milica Šeperac, advokati iz …, protiv tuženog BB iz …, čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz …, radi ništavosti hipoteke, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1882/24 od 10.09.2024. godine, ispravljenoj rešenjem istog suda Gž 1882/24 od 11.02.2025. godine, u sednici održanoj dana 27.05.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1882/24 od 10.09.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž 1882/24 od 11.02.2025. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Jagodini P 3/24 od 20.02.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 3/24 od 17.12.2024. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 262.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini P 3/24 od 20.02.2024. stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženom, pa je utvrđeno da je Ugovor o prodaji nepokretnosti Ov br. 12917/13 od 16.12.2013. godine ništav i ne proizvodi pravno dejstvo, što je tuženi dužan da prizna i trpi pravne posledice ništavosti, te da se po pravnosnažnosti presude pred nadležnim RGZ SKN izvrši brisanje tuženog kao vlasnika dvosobnog stana 17B površine 59 m2 koji se nalazi na četvrtom spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje spratnosti PO+P+4 na kp br. 2700/81 upisan u ln br. … KO …, u ulici …. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 613.191,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini P 3/24 od 17.12.2024. godine ispravljena je presuda Višeg suda u Jagodini P 3/24 od 20.02.2024. godine, u uvodu presude u trećem redu tako što umesto pogrešno otkucanog JMBG tužioca „…“ treba da stoji „…“, a u ostalom presuda ostaje neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1882/24 od 10.09.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Jagodini P 3/24 od 20.02.2024. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca prema tuženom koji je predložio da sud donese presudu kojom će utvrditi da je Ugovor o prodaji nepokretnosti Ov br. 12917/13 od 16.12.2013. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tuženi dužan da prizna i trpi pravne posledice ništavosti, te da se po pravnosnažnosti presude pred nadležnim RGZ SKN … izvrši brisanje tuženog kao vlasnika dvosobnog stana broj … površine 59 m2, koji se nalazi na četvrtom spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje spratnosti PO+P+4 na kp br. … upisan u ln br. … KO .. u ulici …, kao neosnovan i obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 606.395,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1882/24 od 11.02.2025. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1882/24 od 10.09.2024. godine, u uvodu u četvrtom redu, tako što umesto pogrešno otkucanog JMBG tužioca „…“ treba da stoji „…“, dok u ostalom presuda ostaje neizmenjena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac (kupac) je 16.02.2009. godine zaključio predugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa SZTR „…“ iz … vlasnika VV (prodavac), čiji je predmet bio stan u stambenoj zgradi broj … na četvrtom spratu, na kp br. … KO … u ulici …, površine 51,45 m2 za kupoprodajnu cenu od 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Predugovor nije overen. Tužilac je isplatio pre useljenja prodavcu 28.000 evra od ukupne kupoprodajne cene od 30.000 evra. Iako je tužilac kao kupac pozovao prodavca da zaključe ugovor o kupoprodaji, do zaključenja istog nije došlo, ali se tužilac u stan uselio krajem 2010, početkom 2011. godine, iz koga je iseljen uz asistenciju policije, jer je stan bio pod hipotekom. Tužilac je vodio parnicu pred Osnovnim sudom u Jagodini protiv prodavca, koja je okončana donošenjem pravnosnažne presude zbog propuštanja P 877/13 od 14.01.2014. godine, kojom je prema prodavcu utvrđeno da je tužilac vlasnik predmetnog stana bliže opisanog u izreci te presude, što je tuženi (prodavac) dužan da prizna i trpi upis tog prava na ime tužioca u javnim knjigama. Tužilac nije tražio prinudno izvršenje navedene presude. Tuženi je 2009. godine sa istim prodavcem zaključio neovereni predugovor o kupovini stana površine 36,67 m2 za iznos od 14.500 evra, u istoj zgradi i prodavcu je isplatio kupoprodajnu cenu u dinarskoj protivvrednosti. Taj stan je bio opterećen hipotekom u korist „… bank“, koja je isti prodala radi namirenja potraživanja iz ugovora o kreditu prema prodavcu, zbog čega tužilac nije mogao da se useli u taj stan. Tuženi nije tražio da mu prodavac vrati novac, već da mu da neki drugi stan u istoj zgradi. Zato su se dogovorili da zaključe Ugovor o zajmu na iznos od 14.500 evra sa rokom vraćanja 01.12.2012. godine, što su i učinili. Taj ugovor nije zaključen sa namerom pozajmice novčanog iznosa navedenog u ugovoru, već sa namerom da isti posluži kao sredstvo obezbeđenja za novac koji je tuženi ranije isplatio prodavcu na ime kupoprodajne cene za predugovor koji nije realizovan. Dana 18.07.2012. godine pred Osnovnim sudom u Jagodini, prodavac je, radi obezbeđenja novčanog potraživanja iz Ugovora o zajmu od 01.06.2012. godine overio založnu izjavu da je saglasan da tuženi može upisati hipoteku prvog reda na stanu u njegovom vlasništu površine 59 m2. U založnoj izjavi je navedeno da založni dužnik bezuslovno ovlašćuje poverioca da ako potraživanje obezbeđeno hipotekom ne bude izmireno od dospelosti, da prodavac može svoje potraživanje naplatiti iz cene dobijene u skladu sa vansudskim postupkom bez podnošenja tužbe sudu. Ta vansudska hipoteka prvog reda je upisana kod RGZ SKN … dana 27.07.2012. godine u korist ovde tuženog, radi obezbeđenja novčanog potraživanja po Ugovoru o zajmu od 01.06.2012. godine u iznosu od 14.500 evra. Predmetni stan na kome je konstituisana ta hipoteka je stan za koji je prodavac zaključio predugovor o kupoprodaji sa tužiocem 2009. godine. Nakon što je istekao rok iz ugovora o zajmu od 01.06.2012. godine za vraćanje zajma, dana 01.12.2012. godine, tuženi je kao hipotekarni poverilac pokrenuo vansudski postupak namirenja. Isti je sproveden i okončan zaključenjem Ugovora o prodaji nepokretnosti koji je overen pred Osnovnim sudom u Jagodini Ov. br. 12917/13 od 16.12.2013. godine, koji je zaključen između prodavca BB iz … (tuženog) i kupca BB (tuženog), koji je predmet spora u ovoj parnici, nakon zaključenja navedenog ugovora izvršna vansudska hipoteka prvog reda koja je bila upisana u ln br. … KO … u korist ovde tuženog je brisana rešenjem RGZ SKN … od 18.02.2014. godine. Tuženi se kod RGZ SKN upisao kao vlasnik predmetnog stana sa obimom udela 1/1. Tužilac i tuženi su imali svojstvo oštećenih u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu K 63/20, u predmetu u kome je VV iz … (vlasnik prodavca) imao status okrivljenog. Pravnosnažnom presudom tog suda K br. 63/20 od 25.02.2021. godine VV je oglašen krivim za izvršenje produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ. Navedenom presudom, pored ostalog, obavezan je VV da shodno članu 258. stav 4. ZKP isplati na ime istaknutih imovinskopravnih zahteva između ostalih, BB iznos od 1.472.369,00 dinara, a oštećenom AA iznos od 3.107.936,00 dinara.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, utvrđujući da je ništav Ugovor o zajmu od 01.06.2012. godine (kao prethodno pitanje), a samim tim ništave su i založna izjava i hipoteka pa tuženi nije ni mogao biti hipotekarni poverilac u postupku vansudske prodaje spornog stana, zbog čega je sporni Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 16.12.2013. godine ništav, pa je odlučio kao u izreci pobijane presude sa pozivom na odredbe člana 12. ZPP, 51, 52, 66. stav 1, 103, 104. i 557. ZOO.

Drugostepeni sud je zauzeo pravni stav da je prvostepeni sud kao prethodno pitanje pravilno utvrdio da je Ugovor o zajmu od 01.06.2012. godine ništav, jer stvarna volja ugovornih stranaka nije bila da zaključe ugovor o zajmu u smislu člana 557. ZOO. Međutim, po oceni apelacionog suda radi se o prividnom ugovoru iz člana 66. stav 1. ZOO, a prvostepeni sud je propustio da primeni odredbu člana 66. stav 2. ZOO (kojom je propisano da ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost). Ugovor o zajmu od 01.06.2012. godine, kao simulovani pravni posao prikriva neimenovani (sui generis) ugovor kojim se prodavac obavezao da tuženom vrati novčani iznos (14.500 evra) koji je dobio po pravnom osnovu koji se nije ostvario (predugovor iz 2009. godine), pa je to disimulovani pravni posao koji proizvodi pravno dejstvo (član 210. stav 2. ZOO) zbog čega založna izjava nije ništava, a tuženi je kao hipotekarni poverilac bio ovlašćen da sprovede postupak vansudske prodaje spornog stana i zaključi sporni ugovor o kupoprodaji, pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda takvo pravno stanovište drugostepenog suda nije prihvatljivo.

Odredbom člana 51. Zakona o obligacionim odnosima propisano je: da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov (stav 1.); da je osnov nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (stav 2.); da se pretpostavlja da obaveza ima osnov iako nije izražen (stav 3.). Prema članu 52. istog Zakona, ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav.

Osnov ugovora je neposredan, tipičan pravni cilj koji ugovornik želi postići preuzimanjem obaveze prema drugoj ugovornoj strani. Osnov ugovora pruža pravno objašnjenje zbog čega je on zaključen i kojim razlozima su ugovornici su bili podstaknuti na zaključenje ugovora. Kod ugovora o zajmu, obaveza zajmoprimca da zajam vrati ima svoj osnov u obavezi zajmodavca da zajam da. U konkretnom slučaju ugovor o zajmu koji je tuženi zaključio sa prodavcem nema svoj osnov, jer tuženi nije dao novac na zajam prodavcu, pa zato ne postoji ni osnov obaveze prodavca da mu pozajmljeni iznos vrati. Cilj Ugovora o zajmu od 01.06.2012. godine nije bio zaključenje ugovora o zajmu, već obezbeđenje tuženikovog novčanog iznosa koji je dao prodavcu po zaključenom predugovoru o kupoprodaji stana – drugom pravnom poslu. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da predmetni ugovor o zajmu predstavlja prividan ugovor, jer je stvarna volja stranaka da pravni posao nastana samo naizgled (prividno) pa isti nema dejstva među ugovornim stranama (član 66. stav 1. ZOO), niti se prividnost ugovora može isticati prema trećem savesnom licu (član 66. stav 3. ZOO), zbog čega je isti ništav (član 52. i 103. ZOO).

Cilj prividnog pravnog posla je prikrivanje drugog pravnog posla (disimulovani pravni posao). Prikriveni posao može biti pravno valjan ako je volja stranaka u pogledu njega istinita i ukoliko su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. U konkretnom slučaju stvarna volja ugovornih strana nije bila vraćanje novčanog iznosa od 14.500 evra po pravnom poslu koji se nije ostvario, već je prava volja ugovarača bila da prodavac ne vraća kupcu (tuženom) iznos od 14.500 evra po pravnom poslu koji se nije ostvario, već da mu za taj novac da drugi odgovarajući stan, zbog čega je pogrešan zaključak drugostepenog suda da navedeni ugovor o zajmu od 01.06.2012. godine (utvrđeno da je ništav) prikriva neimenovani (sui generis) ugovor da prodavac vrati tuženom isti novčani iznos od 14.500 evra u roku iz ništavog ugovora o zajmu (01.06.2012. godine), jer nisu ispunjeni uslovi za pravnu valjanost disimulovanog ugovora (član 52. i 103. ZOO), pa samim tim ni primena člana 66. stav 2. ZOO. U prilog navedenom je i činjenica da tuženi kao kupac od prodavca nikada nije tražio vraćanje datog novčanog iznosa od 14.500 evra po članu 210. ZOO po pravnom poslu koji se nije ostvario, niti je po tom osnovu protiv prodavca vodio parnicu.

Zakon o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/2005 – osnovni tekst), koji je važio u vreme davanja osporene založne izjave, članom 14. propisivao je da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave (stav 1.); založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen do dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom (stav 2.); založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (stav 3.); upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca (stav 4.).

Kod utvrđenja da je Ugovor o zajmu od 01.06.2012. godine ništav, ni potraživanje iz tog ugovora (14.500 evra) nije moglo biti obezbeđeno založnom izjavom na osnovu koje je izvršen upis izvršne vansudske hipoteke (napred citirani član 14. Zakona o hipoteci) na predmetnoj nepokretnosti u korist tuženog, zbog čega je založna izjava od 18.07.2012. godine ništava, pa na osnovu ništave založne izjave nije mogla nastati ni jednostrana hipoteka upisana 27.07.2012. godine kod RGZ SKN … u korist tuženog, iz čega proizilazi da tuženi nije ni mogao imati svojstvo hipotekarnog poverioca, zbog čega je Ugovor o kupopodaji Ov br. 12917/13 od 16.12.2013. godine kojim je okončan postupak hipotekarne prodaje ništav shodno članu 103. ZOO, kako je to pravilno utvrdio i prvostepeni sud.

Prvostepeni sud je pravilno odlučio i o troškovima parničnog postupka primenom člana 153. i 154. ZPP.

Sa iznetih razloga drugostepena presuda je morala biti preinačena, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke ove presude, primenom člana 416. stav 1. ZPP

Tužilac je uspeo u revizijskom postpuku, pa je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka i to na ime sastava revizije 67.500,00 dinara i na ime takse na reviziju i odluku suda po 97.500,00 dinara, ukupno 262.500,00 dinara.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom člana 165. stav 2. i 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković