.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5042/2019
24.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužiioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 92/19 od 25.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 92/19 od 25.09.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 92/19 od 25.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr 94/19 od 15.05.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 59.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 92/19 od 25.09.2019. godine, žalba tužioca je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o glavnoj stvari i troškovima postupka, tako što se dosuđeni iznos od 400 evra povišava na iznos od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je za razliku od dosuđenog do traženog, odnosno za iznos od 2.100 evra tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. U preostalom pobijanom obavezujućem delu odluke o troškovima postupka žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 4.320,00 dinara, dok je za razliku u iznosu od 10.800,00 dinara zahtev tužioca odbijen, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka ,zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St 24/10, a povreda ovog prava tužioca je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru St 324/18 od 08.08.2018. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbu člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužilac revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje. Vrhovni kasacioni sud smatra da nema potrebe za odučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da se visina novčanog obeštećenja određuje u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.02.2019. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u iznosu od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.
Članom 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom 3. istog člana propisano je da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
