Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, početkom 2015. godine započet je rad Centra za socijalni rad u ... sa porodicom AA-BB, kada je prijavljen poremećaj partnerskih odnosa AA i BB i došlo do dobrovoljne separacije, od kada mal. VV, rođena 2007. godine, živi sa majkom kod babe GG u ..., ali svakodnevno je odlazila kod oca AA u stan. Centar za socijalni rad je radio na prevazilaženju porodičnih problema, a otac je bio saglasan sa ćerkinim boravkom kod majke jer je znao da je devojčica emotivno vezana za majku, kao i majka za nju i bio je potpuno upućen u majčino zdravstveno stanje. Majka BB od 2002. godine boluje od MC i ima oštećenje vida na jednom oku, otežano se kreće, ima status osobe sa invaliditetom i kod nje postoji drugi stepen poteškoća u radu, pa se može zaposliti samo pod posebnim uslovima. Više puta je hospitalizovana u bolnici u ... i ... na odeljenju neurologije. Iz izveštaja Kliničkog centra Srbije Klinike za neurologiju od 28.01.2015. godine, utvrđeno je da tužena boluje od Sclerosismultiplex G35 i Depressio F32, a iz specijalističkog izveštaja Dispanzera za mentalno zdravlje Opšte bolnice u ... od 19.03.2015. godine utvrđeno je da boluje od Sclerosismultiplex Disordoovsessivocompulsivus F42. Nakon što je maloletna VV prijavila da trpi psihičko nasilje od strane babe GG, Centar za socijalni rad je obavestio OJT i PS u ..., radi preduzimanja odgovarajućih mera u skladu sa zakonom. Maloletna VV se nalazi kod oca od kraja juna 2019. godine. U Centru je jasno izrazila želju i stav da živi kod oca AA, ali da se viđa sa majkom bez prisustva bake GG, jer se plaši babine ljutnje i reakcije. Ovaj Centar je mišljenja da otac AA poseduje roditeljske kapacitete i sve druge uslove potrebne da odgovori na razvojne potrebe maloletne VV uz izraženu svest o značaju majke u odrastanju maloletnog deteta koja ima zdrvstvene probleme koji kompromituju njene roditeljske kapacitete i da u razvojnom dobu odgovori na potrebe deteta. U dopunskom izjašnjenju od 21.08.2019. godine centar je predložio model viđanja mal. VV s majkom BB ukoliko dođe do promene odluke i dete bude povereno na vršenje roditeljskog prava ocu. Zbog svog zdravstvenog stanja tužena je ostvarila pravo na tuđu pomoć i negu od 06.02.2019. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev zaključujući da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se poveri na čuvanje, brigu i vaspitanje tužiocu kao ocu, imajuću u vidu prihvaćene ekspertize i mišljenje Centra za socijalni rad, uz utvrđenu činjenicu da tužena boluje od navedenih bolesti, zbog čega joj je potrebna tuđa nega i pomoć i zbog čega su kompromitovani njeni kapaciteti majke u roditeljskoj ulozi od donošenja prethodne sudske odluke do danas. Kako je stručni tim Centra za socijalni rad predložio da otac samostalno vrši roditeljsko pravo jer ima kapacitet, želju, volju i uslove da za to, a tim pre što nikada nije branio maloletnoj ćerki da odlazi kod majke, već je naprotiv nju podsticao da majku obilazi i javlja joj se i kada se nalazila kod njega, to su primenom člana 77. Porodičnog zakona poverili dete ocu. Imajući u vidu trenutno zdravstveno stanje majke, kao i psihičko stanje deteta, sud je shodno članu 61. Porodičnog zakona odredio model viđanja maloletnog deteta i majke na način opisan u prvostepenoj presudi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u ovom momentu u najboljem interesu maloletnog deteta da samostalno roditeljsko pravo nad njim vrši otac, koji poseduje roditeljske kapacitete i sve druge uslove potrebne za razvoj maloletne VV. Na ovaj način je obezbeđeno da dete ostane kod oca koji je motivisan i koji se adekvatno brine o detetu i kod koga se dete oseća emotivno sigurno, jer zdravstveno stanje, koje je suprotno revizijskim navodima izmenjeno- pogoršano od donošenja prethodne sudske odluke do danas, jer joj je potrebna tuđa nega i pomoć, majku onemogućava da se u punom kapacitu ostvari u roditeljskoj ulozi, a tu ulogu ne može da vrši baka umesto majke, zbog čega su kod oca ispunjeni svi uslovi za njen pravilan budući psihofizički razvoj, a pre svega to je i želja mal. VV. Redovni kontakti sa majkom, u skladu sa određenim modelom, a koje tužilac nesporno podstiče, uz odgovarajuću posvećenost majke detetovim potrebama, ostvariće se najbolji interes maloletnog deteta i održati bliskost sa majkom koja je izuzetno emotivno vezana za ćerku ali je zbog bolesti, smanjenih kapaciteta da se ostvari u roditeljskoj ulozi. Suprotno revizijskim navodima ispunjeni su uslovi za izmenu odluke o poveravanju deteta zbog promenjenh prilika od donošenja ranije odluke čija se izmena zahteva i u interesu je deteta da se ta odluka izmeni. Suprotno revizijskim navodima, u konkretnom slučaju, mišljenju deteta je posvećena dužna pažnja u smislu člana 65. stav 3. Porodičnog zakona, jer je upravo uvaženo njeno mišljenje izneto pred stručnim timom Centra, gde se izjasnila da želi da živi kod oca ali da se viđa sa majkom bez prisustva babe GG, što je centar u svom nalazu i mišljenju od 18.02,2020. godine naveo i o tome se izjasnio, i kod činjenice da je dete samo iniciralo postupak kod centra zbog psihičkog nasilja od strane babe, te su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da su se stekli zakonom propisani uslovi za odluku o poveravanju maloletnog deteta na način kako je to učinjeno, s obzirom da i njeno ponašanje ukazuje na opredeljenje da živi u porodici sa roditeljem kojeg je samo izabralo. Najbolji interes deteta podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način njegovim emotivnim i razvojnim potrebama koje načelo ima prednost nad ostalim interesima, i prvenstveno podrazumeva potrebu za sigurnom, stabilnom i predvidivom okolinom u kojoj će se dete osećati voljeno, razvijati osećaj pripadanja, slobodno i nesmetano sticati iskustva i izražavati svoje mišljenje. S obzirom na navedeno, neosnovano je revizijsko ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije koji su usmereni pre svega na osporavanje odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava ne dovodi u sumnju osnovni zaključak nižestepenih sudova da je u ovom momentu u najboljem interesu maloletnog deteta da ostane u sredini u kojoj sada živi, odnosno da samostalno roditeljsko pravo nad njim vrši otac.

S obzirom da su nižestepeni sudovi pri rešavanju i ostalih pitanja pravilno primenili materijalno pravo odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić