U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilja AA iz …, BB iz ... i VV iz ..., Republika ..., koje zastupa punomoćnik Snežana Silaški, advokat iz ..., protiv tuženog DOO ''GG'', koga zastupa punomoćnik Tatjana Šijan, advokat iz ..., radi svojine i isplate, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 395/18 od 14.02.2018. godine, u sednici veća od 04.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 395/18 od 14.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9234/2017 od 23.10.2017. godine u stavu 1. izreke, primarni tužbeni zahtev je delimično usvojen, a stavom 2. izreke je odbijen primarni tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se utvrdi njihovo pravo vlasništva na stanu projektovane oznake ... ..., površine 33,38m² koji se prema ugovoru o kupoprodaji zaključenog u ... 25.10.2004. godine između tuženog kao prodavca i tužilja kao kupca nalazi na ... spratu u lameli ... višestambene zgrade na uglu ulice ... i ..., a koji je bliže opisan u izreci, te da se obaveže zakonski zastupnik tuženog DD da preda u posed tužiocima ĐĐ i AA stan broj ... koji se nalazi na ... spratu stambeno – poslovne zgrade u ulici ... broj ... bliže opisan u izreci presude, odnosno da im preda ključeve od predmetnog stana i da potpiše zapisnik o primopredaji istog, a tuženi je dužan da prizna i trpi da se tužioci ĐĐ i AA uknjiže sa pravom vlasništva na napred navedenoj nepokretnosti svaki sa po 1/3 u javnim knjigama na osnovu ove presude. Obavezan je tuženi da tužiocima po osnovu neisplaćene zakupnine po ugovoru o zakupu nekretnine od 08.12.2005. godine koju je bio dužan da isplati u iznosu od 150 evra mesečno isplati 150 evra za svaki mesec počev od novembra 2007. godine, pa do dana izvršenja obaveze od strane tuženog utvrđene ovom presudom u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Eventualni tužbeni zahtev je delimično usvojen, pa je obavezan tuženi da tužiocima na ime vraćanja stečenog bez osnova isplati 7.757,40 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS koji bude važio na dan isplate sa kamatom u visini stope koju propisuje Evropska centralna banka počev od 25.10.2004. godine kao dana sticanja bez osnova, pa do isplate do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate za kamatu u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećan za osam procentnih poena. Odbijen je eventualni tužbeni zahtev preko napred dosuđenog iznosa, a do traženih 21.000 evra, kao i deo eventualnog tužbenog zahteva u delu kojim traže zakonsku kamatu na iznos od 21.000 evra. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 169.800,00 dinara u roku od 15 dana. Odbijen je predlog tužioca za izdavanje tražene privremene mere.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 395/18 od 14.02.2018. godine, žalba tuženog je delimično usvojena, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 9234/2017 od 23.10.2017. godine u pobijajućem usvajajućem delu odluke o primarnom tužbenom zahtevu, tako što je odbijen primarni tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiljama po osnovu neplaćene zakupnine po ugovoru o zakupu nekretnine od 08.12.2005. godine isplati iznos preko 55,41 evro do prvostepenom presudom dosuđenih 150 evra za svaki mesec počev od novembra 2007. godine do izvršenja obaveze od strane tuženog u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, zatim je preinačena prvostepena presuda u pobijajućem usvajajućem delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu, tako što je odbijen eventualni tužbeni zahtev u delu kojim je tražena isplata kamate na dosuđeni iznos od 7.757,40 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate za period od 25.10.2004. do 31.03.2012. godine. U preostalom delu žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom, a nepreinačenom usvajajućem delu je potvrđena. Obavezane su tužilje da tuženom na ime troškova žalbenog postupka isplate 6.000,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilja neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 25.10.2004. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji između tuženog kao prodavca i ĐĐ i AA koji je za predmet imao jednosoban stan opisan u presudi za ugovorenu fiksnu cenu od 1.729.380,00 dinara odnosno po paritetu 1 evro za 74,00 dinara, što čini 23.370 evra. Ugovoreno je da će kupac cenu da isplati, tako što će na dan potpisivanja ugovora isplatiti 21.000 evra, dok će preostali iznos od 2.370 evra isplatiti najkasnije do useljenja, a prodavac je preuzeo obavezu da izgradnju predmetnog stambeno-poslovne zgrade u okviru koje se nalazi nepokretnost završi najkasnije do 2005. godine. Istog dana ĐĐ i AA su isplatili 21.000 evra i time isplatili većinski deo kupoprodajne cene za predmetni stan pri čemu je o isplati sačinjena i potpisana priznanica. Između EE kao zakupodavca i ĐĐ kao zakupca 08.12.2005. godine je zaključen ugovor o zakupu nepokretnosti kojim je ugovoreno da zakupodavac daje, a zakupac prima u zakup jednosoban stan na duže vreme za period zakupa pri čemu je utvrđeno da je zakupac zakupodavcu na ime zakupnine isplatio 150 evra, pa je zakupodavac svojim potpisom potvrdio da je od 15.12.2005. do 15.01.2006. godine zakupac izmirio obavezu plaćanja zakupnine. Ugovorena je i dinamika mesečnog plaćanja, status korisnika imaju ĐĐ i AA, a članom 8. stranke su se saglasile da troškove zakupnine predmetnog stana snosi tuženi na osnovu ugovora o kupoprodaji stana u izgradnji. Tuženi je neko vreme po zaključenju ugovora plaćao zakupninu za stan u kome su kao podstanari stanovali ĐĐ i AA, ali je prestao da to čini zbog teške finansijske situacije kada su zakupnine nastavili da plaćaju tužioci. Privredni sud u Novom Sadu je 24.01.2011. godine doneo rešenje kojim je otvorio stečajni postupak nad tuženim, potvrđeno je usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije, pa je stečajni postupak obustavljen rešenjem koje je postalo pravnosnažno 01.06.2011. godine. U navedenom Unapred pripremljenom planu reorganizacije pored ostalog je navedeno i da je njime predviđeno da se svi stečajni poverioci procentualno namire sa 36,94% nakon usvajanja plana u roku od 18 meseci, a najkasnije do 31.03.2012. godine. U planu je navedeno da obaveze prema poveriocima na lokaciji gde je trebalo da bude izgrađena zgrada sa stanom koji su tužioci ugovorili iznose 679.669 evra, da je predviđeno da se u stambeno-poslovnom objektu izgradi 100 stanova, 9 lokala i 15 garaža, da su od četiri predviđene lamele izgrađene dve, dok su za druge dve postavljeni samo temelji i da će se namirenje svih poverilaca realizovati sa 36,94% nakon usvajanja plana, a da su potraživanja stečajnih poverilaca razvrstana u dve klase, te da su potraživanja poverilaca vezanih za ovu lokaciju svrstana u prvu klasu i iznose 14.052.272,00 dinara, a navedeno je i da će potraživanja koja nisu evidentirana do ročišta za glasanje o unapred pripremljenom planu reorganizacije biti isplaćena u skladu sa tretmanom u svojoj klasi, ali da se na naknadno prijavljena potraživanja ne primenjuju rokovi za isplatu predviđeni planom. Tužiocima je navedenim planom priznato potraživanje u novčanom iznosu pri čemu niko nije ušao u plan sa pravom svojine već sa novčanim potraživanjima, s obzirom da zgrade nisu bile izgrađene.

U ovoj parnici, koju su pokrenuli kao tužioci ĐĐ i AA ali je ĐĐ u toku postupka preminuo, pa su parnicu, uz AA nastavili i drugi njegovi zakonski naslednici, tužioci su osnovnim tužbenim zahtevom tražili da se prema tuženom utvrdi da su vlasnici stana koji je bio predmet ugovora o kupoprodaji, te da se tuženi obaveže da im stan preda. Eventualni tužbeni zahtevom su tražili da im se vrati kupoprodajna cena u iznosu od 21.000 evra kao i da im se na ime naknade štete isplati iznos zakupnine od po 150 evra mesečno za stan koji su oni koristili u periodu docnje sa predajom ugovorenog stana od strane tuženog. Nižestepeni sudovi su odbili osnovni tužbeni zahtev našavši da ne može isti biti usvojen zbog činjenice da zgrada nije izgrađena i da stan ne postoji. Kada se radi o eventualnom odnosno obligacionom traženju, nižestepeni sudovi nalaze da se tužioci sa tim zahtevom mogu namiriti u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije tj. u onom procentu u kome je to planom utvrđeno, te s tim u vezi prvostepeni sud u tom delu i dosuđuje vraćanje kupoprodajne cene, ali zato zakupninu dosuđuje u ukupnom mesečnom iznosu, što je drugostepeni sud svojom odlukom preinačio i u odnosu na to novčano potraživanje takođe primenio procenat iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije i tužiocima dosudio srazmeran iznos.

Revizijom se ne pobija odbijanje stvarno pravnog zahteva već stav nižestepenih sudova da se tužioci mogu namiriti sa svojim obligacionim traženjem u procentu koji je utvrđen Unapred pripremljenim planom reorganizacije zbog toga što tužioci smatraju da ovo potraživanje nije obuhvaćeno navedenim planom kao i da dužnik nije u roku koji je utvrđen planom izmirio svoju obavezu, te da se s tim u vezi poverioci odnosno u ovom slučaju tužioci mogu sa svojim potraživanjem namiriti u potpunosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su Unapred pripremljenim planom reorganizacije svi stečajni poverioci predviđeni za procentualno namirenje potraživanja sa 36,94% u roku od 18 meseci od usvajanja plana. Odredbom člana 167. Zakona o stečaju (''Službeni glasnik RS'' 104/2009 i 99/2011) koji je važio u vreme usvajanja Unapred pripremljenog plana reorganizacije, je propisano da po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveza stečajnog dužnika određena planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojen plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Iz navedenog proizilazi da se i tužioci u konkretnom slučaju moraju namirivati sa svojim potraživanjem u skladu sa napred pomenutim planom reorganizacije odnosno u procentu koji je utvrđen tim planom bez obzira da li su oni učestvovali u postupku odnosno da li je konkretno njihovo potraživanje bilo obuhvaćeno unapred pripremljenim planom reorganizacije. Tužioci tvrde da tuženi nije postupio po unapred pripremljenom planu reorganizacije, ali se u tom slučaju primenjuje odredba člana 173. Zakona o stečaju kojom je propisano pravo poverilaca u takvoj situaciji i to ne utiče na procenat namirenja potraživanja o kome je napred bilo reči.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepene odluke, to je revizija odbijena kao neosnovana na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić